MILIONI EVRA: Srbi plaćaju cenu slatkog života Josipa Broza Tita

Srbiji je pre nedelju dana stigla na red naplata novog u narodu prozvanog "Titovog duga". Morala je Vlada Srbije iz budžeta da izdvoji 11 miliona evra. Objektiv.rs donosi priču o tome koliko ćemo još plaćati dugove i kredite iz tzv. "zlatnog doba Jugoslavije" i da li ćemo i te 2041. godine sve isplatiti.

Poslednjih 11 miliona evra koje je Srbije uplatila deo je kredita koji je Beograd uzeo od Svetske banke u vreme bivše SFRJ.

Ovo nije jedni dug koji ćemo morati da platimo ovog meseca, u septembru smo već platili dospeli kredi od 75,3 miliona evra prema Pariskom klubu poverilaca. Čak 13 miliona evra bila je kamata.

Ove informacije potvrđene su i iz Narodne banke Srbije iz koje su naveli da će se u periodu od 2020. do 2024. godine, godišnje otplaćivati oko 213 miliona evra, dok će se od 2025. godine godišnje otplaćivati oko 86 miliona evra.

Prema Pariskom klubu poverilaca, po planu otplate, obaveze dospevaju do 2041. godine, prema Svetskoj banci do 2031. godine, dok prema Kuvajtu obaveze dospevaju do 2034. godine.

Sve te zajmove, uzimali su premijeri Josipa Broza Tita od svetskih kreditora tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Sve na to, naravno, vraća na priču da li su tadašnje generacije "živele život" na račun budućnosti svoje dece, ali i na pitanje za šta su korišćene te pare. Da li mi i danas plaćamo nešto što možda ne postoji već godinama ili decenijama? Ili su ti novci, ipak, utrošeni na nešto što nam i danas služi.

KOME SVE DUGUJEMO?

Srbija će najduže plaćati dug prema Pariskom klubu. Ovom poveriocu dugujemo još 1,09 milijardi evra. Treba vraćati i dugove prema Svetskoj banci, i to nešto više od 700 miliona evra. Potpisan je i ugovor o regulisanju duga sa Češkom koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja, a od početnih 32,7 miliona dolara, dug koji će jednokratno biti plaćen češkoj strani, sveden je na 9,8 miliona dolara. Srbija bi u ovoj godini trebalo da otplati i dug prema Slovačkoj od 6,43 miliona evra, a on potiče iz perioda SFRJ i klirinškog načina plaćanja. Dug Srbije prema Libiji iznosi 44,66 miliona dolara. Srbija je, po osnovu duga iz perioda SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi i Banci za razvoj Saveta Evrope. Treba reći da Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno da ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu SFRJ, prema podacima kojima raspolaže NBS.

Bitna stavka bio je i novac koji je nekadašnja Jugoslavija, koja se hvalila da je "četvrta vojna sila Evrope", izdvajala za naoružanje. Veliki deo onoga što je tada nabavljeno, danas, naravno, više nije u upotrebi, a mnogo toga je i uništeno tokom ratnih devedesetih godina.

Zagrebački ekonomista Guste Santini pre par godina ocenio je da se, iako je tadašnja vlast želela narodu dati više nego što su bile objektivne mogućnosti, ipak puno racionalnije zaduživalo.

O racionalnijem zaduživanju, doduše, može da se govori kada je reč o periodu do kraja 70-ih godina. U poslednjim godinama života Josipa Broza Tita, kao i početkom 80-ih, međutim, počelo je ozbiljno zaduživanje, ali su ti krediti prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija...

Prema zvaničnim podacima spoljni dugovi Jugoslavije na kraju 1987. godine iznosili su 21,3 milijarde dolara (konvertibilni dug od 20 milijardi), što je bio veoma veliki iznos za ono vreme. Preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo preko 48,3 milijarde dolara. Srednjoročni i dugoročni dug iznosio je 18,7 milijardi dolara (današnjih 42,4 milijarde dolara). Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara (današnjih 40 milijardi dolara).

KO JE OTPLATIO SVOJE DUGOVE?

U odnosu na milijarde evra kredita koje je SFRJ uzimala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Srbija i Crna Gora gotovo da se i nisu zaduživale devedesetih godina. SRJ se u tom periodu zadužila svega 400 miliona evra, a razlog su bile sankcije, pa je u takvim okolnostima zapadnim zemljama bilo zabranjeno da sarađuju sa Srbijom. Za razliku od Srbije, Hrvatska i Slovenija su otplatile sve rate.

Problem nije bio sam apsolutni iznos duga (jer nije bio veći od jedne trećine BDP-a), koliko je bio visok koeficijent zaduženosti zemlje od preko 45 odsto, dok je prema kriterijumu Međunarodnog monetarnog fonda situacija već alarmantna ako je on preko 25-30 odsto.

Uoči raspada SFRJ spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine preko 15 milijardi dolara (od čega je bivša Federacija bila garant za oko 11 milijardi). Preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo 28,3 milijarde dolara.

Raspored dugovanja bio je tada sledeći (u milijardama dolara):

Slovenija 1,7; BiH 1,5; Crna Gora 0,6; Hrvatska 2,7; Makedonija 0,7; Srbija 4,8; i Federacija 3,1 milijardu.

SFRJ je međunarodnim finansijskim institucijama dugovala oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4, i vladama razvijenih zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara.

Izvor: Objektiv
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.