MINISTAR ODBRANE NEBOJŠA STEFANOVIĆ OTKRIO: Odluka o obaveznom vojnom roku do oktobra

- Za nas je, kao državu, važno da imamo mlade ljude koji će poznavati vojsku i koji će znati kako se brani zemlja. Postoji dosta razloga zbog kojih bi oni mogli da budu motivisani i zadovoljni služenjem vojnog roka i da to ne bude, kako neki kažu, gubljenje vremena već korisno vreme, a da budu od koristi i svojoj zemlji, sistemu odbrane i građanima - kaže u razgovoru za "Politiku" Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar odbrane.

On se jasno izjasnio da je za ponovno uvođenje vojnog roka i time praktično otvorio društveni dijalog o ovoj temi.

Kako će izgledati javna rasprava o mogućem ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka?

- Javna rasprava se suštinski već vodi, i u stručnim krugovima i u javnosti, možda samo nedostaje formalizacija te rasprave u parlamentu, što zavisi od Narodne skupštine. U narednim mesecima očekujem da će Generalštab imati konačne stavove, kao najozbiljnija stručna institucija ove zemlje pozvana da da mišljenje o ovom pitanju. Tada ćemo imati i formulisan stav kako želimo da vojni rok izgleda, odnosno šta vojska vidi kao najbolji model redovnog služenja, i koliko bi precizno od razmatranih od četiri do devet meseci trebalo da traje. Očekujem, ugrubo, da negde do septembra ili oktobra imamo odluku države da li želi "odmrzavanje" obaveze služenja vojnog roka. Do tada ćemo naravno imati sve detalje kako bi vojni rok izgledao. Postoje različita mišljenja o tome, ali sa istim ciljem ‒ da vojska bude efikasnija, da možemo da računamo na jači sastav, da svi zadaci koji budu stavljeni pred vojsku u narednom periodu mogu da se izvrše sa dovoljnim brojem ljudi i da jedan deo ljudi vratimo u rezervni sastav. Mi tokom minulih desetak godina nismo deset generacija uveli u rezervni sastav. Ti ljudi ne mogu biti upućeni na bilo kakav zadatak, jer nisu završili ni osnovnu obuku i nemaju nikakvo znanje o vojsci. Plus izgubili smo deset generacija koje su starije od 65 godina i koje nisu više u rezervnom sastavu. To su neki od prioriteta koji će uticati i na definisanje i na dužinu vojnog roka, ali je tu još mnogo parametara, počev od cene. Izračunali smo da bi za 10.000 regruta redovno služenje vojnog roka godišnje koštalo ukupno oko osam milijardi dinara (uniforme, hrana, gorivo, grejanje, smeštaj, prevoz...). Dodatna cena bi bile plate, ukoliko bi se donela odluka da ih regruti primaju, i to bi bilo još oko 1,2 do 1,8 milijardi, u zavisnosti da li bi bile 20.000 ili 30.000 dinara.

Da li bi bio prihvatljiv model koji koriste neke skandinavske zemlje, da se svi regruti uvode u evidenciju, a država poziva samo neke od njih da služe vojsku?

- Ne, opredelili bi se za to da svi koji stiču zakonski osnov i mogu biti upućeni na odsluženje vojnog roka budu pozivani. To je model o kom razgovaramo i za koji mislim da bi bio najkorisniji. Faktički bi se svi koji ispunjavaju uslove pozivali na odsluženje vojnog roka, nakon što napune 18. godina. Naravno, postojala bi mogućnost da se služenje vojnog roka odloži zbog školovanja ili nekog drugog opravdanog razloga. Takođe, postojala bi i mogućnost pozivanja na prigovor savesti, što postoji u ustavu. Razmatramo i da li bi takve regrute upućivali u jedinice na dužnosti koje ne podrazumevaju nošenje oružja u možda dužem vremenskom trajanju od ostalih regruta, ili da vojni rok služe u nekim drugim institucijama pod drugim uslovima. Dakle, to su sve modeli koji postoje u Evropi i u svetu i mi razmatramo koje su dobre prakse. Vojna obaveza bi važila za muškarce, dok će žene moći i dalje da služe vojni rok dobrovoljno, kao što to mogu i sada.

Osim tradicije, šta je suštinski razlog za vraćanje obaveze služenja vojnog roka?

- Tradicija je važan element, ali ne i presudan. Za nas je, kao državu, važno da imamo mlade ljude koji će poznavati vojsku i koji će znati kako se brani zemlja. Mislim da je važno i to što će znanja stečena u vojsci moći da koriste i u životu van vojske. Recimo, vojnici na odsluženju vojnog roka mogu, čak i ako nemaju vozačku dozvolu B, polagati za C kategoriju, čime stiču automatski i B kategoriju, i mislim da je to svakako značajna ušteda za njih, jer ne moraju sami da izdvajaju taj novac. Takođe, mogu da se osposobe za kuvare, da nauče da koriste sisteme veze, da budu mehaničari i stiču druge prakse i iskustva... Da prođu obuke u našim jedinicama, uključujući i specijalne, kao i da služe u informatičkim i naučnim četama, gde bi dali doprinos sistemu odbrane. I ukupno postoji dosta razloga zbog kojih bi mladi ljudi mogli da budu motivisani i zadovoljni služenjem vojnog roka i da to ne bude, kako neki kažu, gubljenje vremena već korisno vreme, a da budu od koristi i svojoj zemlji, sistemu odbrane i građanima. Imaćemo jači rezervni sastav, a neki od njih sigurno će poželeti i da ostvare karijeru u vojsci.

Koliki je napor sistema odbrane da se obezbedi dovoljan broj profesionalnih vojnika?

- Veliki. To je bilo daleko lakše kada je Srbija bila ekonomski slaba. Povremeno možemo čuti od nekih penzionisanih vojnih starešina kako su lako popunjavali jedinice u vreme kada je prosečna plata u Srbiji bila oko 300 evra, nezaposlenost oko 26 odsto, te je jedini siguran posao mogao da se nađe tamo gde je bio stalno otvoren konkurs, poput vojske, bez obzira na niske plate. Danas privreda Srbije jača, prosečna plata u zemlji je oko 512 evra i imate mogućnosti da nađete posao u različitim sektorima. Ilustracije radi, trenutno radimo na uspostavljanju pešadijskog bataljona u kasarni u Loznici, gde mi gradonačelnik kaže da postoje dve nove fabrike u kojima je prosečna plata 50.000 dinara. Dakle, vojska mora da stigne tu platu da bi se neko opredelio da radi težak posao profesionalnog vojnika. I to su sve izazovi sa kojima se suočavamo. Zahvalan sam predsedniku Aleksandru Vučiću što je imao sluha na temu plata, to sam mu izneo čim smo obavili analizu šta je hitno potrebno da se uradi u sistemu odbrane. To je nešto bez čega nema napretka. Poboljšanje standarda zaposlenih i nastavak opremanja i modernizacije vojske su najznačajnije ciljevi, koje sam postavio sebi kao prioritet u ovom resoru. Izuzetno sam zadovoljan što su plate našim pripadnicima povećane, uprkos svim iskušenjima i problemima koje je donela pandemija kovida 19. Išli smo na nelinearno povećanje od 9,2 do 17,6 odsto za sve pripadnike VS i MO. Najviše povećanje ide vojnicima, pa onda podoficirima i na kraju oficirima. Hoćemo da ljudi u VS i MO vide da njihova država brine o njima.

Kolika će biti plata profesionalnih vojnika posle najavljenih povećanja?

- U martu, kada ukupno povećanje stupi, desetar sa desetak godina staža će imati 56.500 dinara, što je skoro sedam hiljada dinara više nego u decembru. I naravno nije dovoljno, tako da ćemo i u ovoj godini nastaviti da radimo na povećanjima. Naš cilj da vojnik kad tek počne da radi ima minimalno 50.000 dinara, a vodnik, kao prvi podoficirski čin, da nema manje od 60.000 dinara.

Koje će biti prve vežbe posle šestomesečnog moratorijuma?

- Odluka o moratorijumu na vežbe ističe 8. marta i precizne dogovore imaće tek po njegovom isticanju. U međuvremenu, razgovaramo sa svima, ali vežbe još nisu zakazane. I strani partneri su svakako oprezni zbog kovida i od razvoja situacije sa pandemijom će naravno zavisiti dalji planovi. Kao neki značajniji termini za sada se pominju oni u drugoj polovini godine. Fokusirani smo na vežbu "Platinasti vuk" u bazi "Jug", u septembru ili oktobru, vežbu "Partnerstvo za mir", koja će biti održana na našoj teritoriji, a dobili smo poziv i za trilateralnu vežbu "Slovensko bratstvo" za kraj septembra. Imaćemo i nekoliko bilateralnih vežbi na našoj teritoriji, koje su u procesu dogovaranja, ali kao što rekoh, sve zavisi od situacije sa pandemijom kovida. Vežbaćemo sa svima koji to žele, jer je Srbija vojno neutralna, nemamo nikav problem da imamo vežbe i sa Rusima, Amerikancima, državama EU, Kinom, NATO, ODKB... Svima onima koji će pomoći da naša vojska ima bolju interoperabilnost. Naš dodatni fokus je, naravno, na zemljama EU zato što sa njima imamo i veliki broj misija i u Africi i na Bliskom istoku, a razmišljamo i o pojačanju misije na Kipru. Ove misije su izuzetno važne za nas i da bi naši vojnici stekli iskustva i da bi bili kompatibilni sa jedinicama EU. Očekujem dinamičnu godinu, ali realno zbog kovida će verovatno tek naredna biti sa međunarodnim vežbama u punom zamahu. Inače najviše volim kada naši partneri iz sveta dođu u Srbiju, jer ovde na takvim vežbama možemo da angažujemo najveći broj pripadnika naših jedinica, za koje je to izuzetno iskustvo.

Da li će, kako je najavljeno, biti postavljen radar na Zlatiboru?

- Radimo na postavljanju i te radarske tačke i na modernizaciji radara koji su u sastavu vojske, ali razmatramo i šta bi bilo potrebno od novih. Naša želja je i da vratimo radarsku tačku na Kopaoniku, ali tu postoje naravno problemi koji nisu lako rešivi. To međutim ostaje strateški cilj naše vojske. Razgovarao sam o tome i sa komandantom Kfora general majorem Frankom Federićijem i komandantom Združenih snaga NATO u Napulju, admiralom Robertom Burkom. Videćemo šta je stav NATO-a, pošto se ta tačka na Kopaoniku nalazi u Kopnenoj zoni bezbednosti, koja je i u nadležnosti komandanta Kfora.

Zbog čega ste se založili za intenzivniju saradnju VS i Kfora?

- Želim da uvek imamo mogućnost brze i direktne komunikacije, jer je Kfor tu da obezbedi stabilnost na KiM. Kada dođe do podizanja tenzija u našoj južnoj pokrajini veoma je važno da Kfor preduzme sve korake da se te tenzije spuste i da zaštiti srpsko stanovništvo, pošto albansko niko ni ne ugrožava. Tražio sam da Kfor pruži bezbednost srpskom stanovništvu i verujem da Federići razume poziciju srpskog naroda. Takođe, postoji mogućnost intenziviranja zajedničkih patrola u cilju i poboljšavanja međusobnog poverenja i veće bezbednosti. Naime, postoji problem divlje seče šuma u KZB, gde su naoružani Albanci otvarali i vatru, tako da mislim da bi upravo te učestalije zajedničke patrole duž administrativne linije smanjile tu vrstu opasnosti. Sem toga, Takođe, poznato je da deo država učestvuje i u pokušaju transformacije tzv. KBS u tzv. vojsku i smatramo da tu NATO mora da ima značajniju ulogu i da spreči takvu vrstu delovanja koja nije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Kfor bi upravo tu mogao da ima značajniju ulogu i da utiče da takve snage ne ulaze na sever KiM bez saglasnosti i ne unose strah među srpsko stanovništvo, sprovodeći zastrašivanja Srba. Tu su naravno i mogućnosti saradnje u zajedničkom suprotstavljanju terorizmu, s obzirom na povratak boraca sa sirijskog ratišta na KiM, jer je međunarodni interes sprečiti stvaranje terorističkih ćelija.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.