EHO-EFEKAT TRAJE GODINAMA: Izolacija i strepnja tokom pandemije uticale su na mentalno zdravlje ljudi

Epidemija koronavirusa nametnula nam je izolaciju, suočila nas je sa strahom, neizvesnošću, ekonomskim previranjima i konstantnom potrebom da budemo na oprezu. Gotovo godinu dana stižu upozorenja stručnjaka iz celog sveta da je sve to ozbiljno ugrozilo naše mentalno zdravlje.

Stariji ljudi koji se nisu zarazili kovidom ili su ozdravili, a sada su vakcinisani, bolje su se snašli u protekloj godini pandemije nego srednja generacija ili mladi, pokazalo je istraživanje koje je sproveo rimski institut za socijalno-ekonomska istraživanja "Censis".

Prema rezultatima istraživanja gotovo 70 odsto starih osoba nije pretrpelo psiho-fizički stres za vreme pandemije, dok je samo 34 odsto pripadnika srednje generacije prošlo bez stresa, a najgore su prošli mladi adolescenti gde je gotovo 80 odsto potvrdilo da je imalo u vreme pandemije razne probleme.

Profesor dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar i psihoterapeut, načelnik klinike za psihijatriju KBC "Dr Dragiša Mišović" napominje da cela ova kriza predugo traje i da je mentalno zdravlje ljudi ozbiljno narušeno.

- Ljudi su suočeni i sa ozbiljnim ekonomskim problemima, pre svega zbog gubitka posla. Zabeležen je i skok stope suicida za 30 odsto, kao i porast anksioznosti i depresivnosti. Govori se da je došlo do čak od 40 do 100 odsto povećanja broja anksioznih poremećaja, a do 60 odsto depresivnih - navodi profesor Diligenski i dodaje:

- Sad vi zamislite tu armiju pacijenata. Ko će to sve da zbrine? Nemoguće je da zdravstvena služba zbrine sve te ljude, a i nemoguće je doći do stručnih ljudi koji mogu da pomognu.

Izolacija i strepnja - glavni uzroci poremećaja psihičkog zdravlja

- Izolacija je najgora stvar. Poznato je da je to najstroža i najteža kazna koja ljudima najteže pada. Tokom pandemije smo bili primorani na samoizolaciju koja je jako dugo trajala, posebno za ljude koji su u godinama, za koje je to kobno - dodaje profesor.

- Zato sada apelujem na sve one koji imaju prijatelje koji su stari, drugove ili rođake, da bar pozovu telefonom ili svrate nekada jer više nije toliko strašna priča o epidemiji koliko o posledicama epidemije u ovom trenutku - naglašava dr Diligenski.

Svi ovi poremećaji najpre su krenuli od strepnje koja je među najgorim emocijama.

- Kad imate povećan procenat strepljivosti za sve moguće situacije koje vas očekuju, bilo na poslu, ili radite od kuće a niste vični tome, ili zbog nemogućnosti komunikacije, ili ne stižete neke poslove da završite. Znači, suočeni ste masom frustracija - objašnjava profesor.

Postojao je i problem komunikacije sa ukućanima. Deca ne idu u školu, svi sede kod kuće, tako da ni oni koji su navikli da budu sami, više nisu sami, a povećalo se i porodično nasilje.

Posledice ćemo trepeti godinama

Stručnjaci tvrde da eho-efekat traje pet do deset godina i posle prestanka ovako velikih i dramatičnih pandemijskih situacija.

- Recimo, bombardovanje 1999. godine jeste trajalo tri meseca, ali tada smo imali osećaj realne pretnje što tokom pandemije nije bio slučaj jer nismo znali šta nam je sve opasnost - napominje dr Diligenski.

- U ovakvim vanrednim situacijama bi ljudi od autoriteta trebalo da izađu sa značajnim i istinitim podacima, a mi tokom pandemije nismo znali kome da verujemo. Društvene mreže su tek potpuno zbunjivale ljude, te nam se od te papazjanije u glavi još više nam se povećao osećaj anksioznosti i strepnje. Ipak, ljudi vremenom i oguglaju, a tu je i nada da će svemu ovome doći kraj.

Simptomi koje ne treba zanemarivati

Prvi simptom da vam je narušeno mentalno zdravlje je nesanica ili anksioznost i depresivnost. Sve to prati loše raspoloženje, bazvoljnost, poremećaj apetita, osećanje očaja, gubitak nade da će biti bolje i u takvim situacijama je neophodno potražiti stručnu pomoć.

Ipak, postoji način da pokušamo da se sami izborimo sa ovim stanjima. U borbi protiv anksioznosti može pomoći fizička aktivnost. Lagana šetnja u ranim jutarnjim satima. Druženje ili neki hobi i zanimacija.

- Teško je biti sam. Što mi kažemo: 'Ako ste sami onda ste progonjeni'. To je psihijatrijska floskula koja je apsolutno tačna jer vi onda sumnjate da se nešto dešava i polako ulazite u psihotično stanje - napominje profesor dr Vladimir Diligenski.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.