ARHEOLOGIJA 2021 – Suštinski značaj arheološkog nasleđa za poznavanje istorije čovečanstva

Kompanija Color Media Communications u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije danas je organizovala onlajn konferenciju "Arheologija 2021" gde su relevantni sagovornici, predstavnici odgovornih institucija, predstavili stanje u ovoj oblasti i šta je potrebno da napravimo kao sledeći važan korak kako bi naša bogata istorija bila prezentovana i sačuvana i za naredne generacije.

Konferenciju je otvorila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture i informisanja koja je istakla zadovoljstvo što će javnosti biti predstavljeni manje poznati lokaliteti.

"Republika Srbija ima bogato arheološko nasleđe. Ukupno 194 nalazišta su utvrđena kao kulturno dobro i upisana u centralni registar nepokretnih kulturnih dobara dok je pored toga u Srbiji registrovano preko 20.000 arheološkoh lokaliteta od kojih najveći broj tek treba da bude istražen. Malo ko od naših sugrađana nije čuo za Lepenski vir, Vinču, Viminacium, Caričin grad, Medijanu ili Gamzigrad, ali ipak desetine manje poznatih arheoloških lokaliteta koji se istražuju dugi niz godina često su poznatiji u međunarodnoj stručnoj javnosti nego žiteljima mesta u blizini kojih se nalaze. Ministarstvo kulture i informisanja svake godine na konkursima u oblasti arheologije podrži u proseku 40 projekata od kojih 10% ima naučno istraživački karakter dok su ostali vezani za radove na zaštiti i prezentaciji arheoloških lokaliteta. Posebno treba naglasiti da je arheološko nasleđe veoma specifično i osetljivo zbog činjenice da uprkos tome što za postojanje velikog broja lokaliteta znamo, mi i dalje ne znamo šta se sve nalazi ispod zemlje i čeka da bude otkriveno. Važno je istaći da je Ministarstvo kulture i informisanja u svojim naporima da stvori uslove za unapređenje stanja i zaštite arheološkog nasleđa, pokrenulo donošenje novog seta zakonskih rešenja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Donet je Zakon o muzejskoj delatnosti koji u ponedeljak stupa na snagu, Nacrt zakona o kulturnom nasleđu je u proceduri, a uskoro će se pristupiti izradi novog Nacrta zakona o delatnosti i zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa. U okviru navedena sva tri nova zakona biće regulisani različiti aspekti zaštite arheološkog nasleđa" - istakla je Vanušić.

U prvom panelu DOSTIGNUĆA SRPSKE ARHEOLOGIJE - Značaj najnovijih arheoloških otkrića u Srbiji u poslednjih pet godina govorili su mr Tijana Stanković Pešterac, arheolog, direktorka Muzeja Vojvodine koja je predstavila lokalitet Borđoš kod Novog Bečeja, dr Andrej Starović, arheolog, Narodni muzej Beograd koji je govorio o potrazi za prvim farmerima na Dunavu, dr Miloš Spasić, arheolog, Muzej grada Beograda čija tema je bio lokalitet Stubline, Obrenovac, dr Sofija Petković, arheolog, Arheološki institut u Beogradu koja je predstavila lokalitet Ravna, Timakum Minus, Knjaževac, Stanko Trifunović, arheolog, Muzej Vojvodine čija tema je bila Limiganti u kontekstu etnogeneze Slovena u srednjem Podunavlju, Neda Mirković Marić, arheolog, viši konzervator, Zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica, mr Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja Kikinda, dr Miroslav Marić, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU koji su govorili o novim istraživanjima u severnom Banatu: Iđoš - Gradište, Mokrin - Lalina humka i Rabe - Anka Siget.

Borđoš - divlji jelen

Većina ovih lokaliteta nije poznata ili je nedovoljno poznata široj javnosti, dok istovremeno međunarodna stručna javnost pomno prati nastavak istraživanja te je i potrebno više raditi na njihovoj promociji jer kako kaže Evropska konvencija o zaštiti arheološkog nasleđa, njihovo očuvanje i proučavanje pomaže da se rekonstruiše razvoj istorije čovečanstva i njihova veza sa prirodnim okruženjem.

U drugom panelu OPSTANAK ARHEOLOŠKOG NASLEĐA - Kako zaustaviti aktuelnu devastaciju arheološke baštine? govorili su dr Adam Crnobrnja, Srpsko arheološko društvo, prof. Dušan Mihailović, Filozofski fakultet u Beogradu i dr Andrej Starović, arheolog Narodni muzej Beograd.

Iđoš

Kako dr Adam Crnobrnja objašnjava, najčešći razlog za uništenje arheološkog nasleđa je neznanje. Neznanje dolazi iz više izvora, nepoznavanje zakona, nepoznavanja specifičnosti lokaliteta, ne prepoznavanje prilikom radova. Kako bi se smanjilo ovo neznanje mora se iz više uglova raditi na njegovom prevazilaženju, kroz informisanje, kroz školsko obrazovanje, kroz medije, kroz lokalnu samoupravu i kroz potrebne sankcije kako se ne bi i dalje ponavljalo.

Od prof. Dušana Mihailovića smo imali priliku da čujemo o pećinskim arheološkim nalazištima i koliko je potrebno bolje ih sačuvati jer im preti devastacija što zbog tragača koji ih ugrožavaju tokom svojih potraga što zbog prirodnih nepogoda. Takođe je naglasio da ove lokalitete u ovom momentu štiti samo Zakon o zaštiti prirode i to je neophodno promeniti. Njima je potrebna integralna zaštita koja bi obuhvatala definisanje zaštićenih područja, popis nalazišta i evidentiranje potencijalnih nalazišta i njihovo fizičko obezbeđivanje, kao i intenziviranje istraživanja i unapređenje svesti o potrebi očuvanja kulturnih ostataka kroz promociju i prezentaciju kulturnog nasleđa.

Grupni nalaz vinčanskih figurina iz Stublina (autor: Vladimir Popović)

Celu konferenciju, više o ovim lokalitetima i primerima kako zaustaviti devastaciju možete pogledati putem YouTube kanala Color Media Communications na sledećem linku: https://youtu.be/vKOTQbZBh1Y

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.