NAUČNO DOKAZANO: Za dobijanje kilograma u srednjim godinama nije krivac sporiji metabolizam

Većina ljudi posle tridesete godine krivi spor metabolizam za dobijanje kilograma, a naučnici smatraju da to nije tačno.

Studija, sprovedena na 6.400 ljudi, starosti od osam dana do 95 godina, u 29 zemalja, ukazuje na to da metabolizam ostaje na istom nivou od 20. do 60. godine. Vrhunac dostiže sa godinu dana, a nakon 60. godine se naglo usporava.

Ova studija, objavljena u časopisu "Science", otkrila je četiri faze metaboličkog života:

Od rođenje do prve godine, kada se metabolizam ubrzava od onog koji je usaglašen sa majčinim i dostiže vrhunac 50 odsto iznad metabolizma odraslih.

Zatim dolazi do lagano usporavanje do 20. godine, bez skoka tokom svih promena u pubertetu.

Između 20. i 60. godine nema nikakve promene.

Da bi nakon 60. pa do 90. godine metabolizam bio sporiji za 26 odsto u odnosu na onaj u srednjim godinama.

- To je slika koju nikada do sada nismo videli i u njoj ima mnogo iznenađenja - rekao je jedan od istraživača, profesor Džon Spikman sa Univerziteta u Aberdinu i dodao:

- Ono što me najviše iznenađuje je to što nema promena tokom odrasle dobi. Ako dođe do povećanja telesne težine u srednjim godinama, više za to ne možete da krivite spor metabolizam.

Neuhranjenost u detinjstvu

Druga iznenađenja došla su iz onoga što studija nije otkrila.

Nije bilo metaboličkog skoka ni u pubertetu, ni tokom trudnoće, ni usporavanja tokom menopauze.

Brz metabolizam u prvim godinama života takođe naglašava koliko je to važan trenutak u razvoju i zašto neuhranjenost u detinjstvu može da ostavi doživotne posledice.

- Kada ljudi govore o metabolizmu, misle na ishranu i vežbanje, ali metabolizam je mnogo više od toga, mi zapravo posmatramo vaše telo, vaše ćelije dok obavljaju svoj posao - rekao je profesor Herman Poncer sa Univerziteta Djuk za BBC.

Doze lekova

Istraživači su rekli da bi potpuno razumevanje promene metabolizma moglo da ima implikacije u medicini.

Profesor Poncer rekao je da bi to moglo da pomogne u otkrivanju da li se karcinom širi različito sa promenom metabolizma i da li doze lekova mogu da se prilagode u različitim fazama.

Čak se raspravlja i o tome da li lekovi koji menjaju metabolizam mogu da uspore bolest u starijoj dobi.

Dr Rozalin Anderson i Timoti Roads, sa Univerziteta u Viskonsinu, rekli su da je "studija bez presedana" već dovela do "važnih novih saznanja o ljudskom metabolizmu".

I "ne može da bude slučajnost" bolesti u starijoj dobi su se javile usled usporavanja metabolizma.

Epidemija gojaznosti

Profesor Tom Sanders sa Kraljevskog koledža u Londonu rekao je da je zanimljivo da su otkrili veoma male razlike u ukupnoj potrošnji energije između ranog odraslog doba i srednjih godina.

- Ovi nalazi podržali bi stav da je epidemija gojaznosti podstaknuta viškom unosa energije hranom, a ne smanjenjem potrošnje energije.

Dr Soren Brage, sa Univerziteta u Kembridžu, rekao je da je ukupnu potrošenu energiju "veoma teško izmeriti" i dodao:

- Hitno moramo da skrenemo pažnju, ne samo na globalnu energetsku krizu definisanu sagorevanjem fosilnih goriva, već i na energetsku krizu koja je uzrokovana nedovoljnim sagorevanjem kalorija u našem telu.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.