PREPOZNAJTE ONLAJN NASILJE: Predatori najčešće vrebaju decu na društvenim mreža

U protekloj godini 5.959 osoba obratilo se stručnjacima Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu kako bi dobile savet ili pomoć pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Kako u razgovoru za "Politiku" objašnjava Emina Beković, koordinatorka ovog centra, koji je formiran od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, 1.081 razgovor bio je informativne prirode.

Na osnovu podataka dobijenih u razgovoru sa decom i odraslima, formirane su 84 prijave koje su upućene tužilaštvu, MUP-u i Ministarstvu prosvete, a koje se odnose na vršnjačko nasilje, vrbovanje dece od strane predatora, dečju pornografiju, ucene, pretnje i seksualno onlajn zlostavljanje. Poznata metafora o vrhu ledenog brega važi i u ovom slučaju ako se ima na umu podatak izveden iz velikog evropskog istraživanja "EU kids onlajn" da su deca u našoj zemlji prva po korišćenju društvenih mreža na celom kontinentu.

Čak 86 odsto mališana u našoj zemlji koristi internet svaki dan, a 65 procenata dece uzrasta od devet do deset godina svakodnevno pristupa internetu preko mobilnih telefona. Zbog toga ne čude rezultati najnovijeg istraživanja Cesida koji svedoče da je oko 44 odsto mlađih od 25 godina doživelo neprijatnosti u onlajn komunikaciji, a više od petine građana ne zna kako da se zaštiti od zlostavljanja na internetu. Čak 75 odsto mladih u Srbiji ima otvoren nalog na "Instagramu", a polovina dece od 12 do 18 godina ima profil na "TikToku".

- Prema podacima Interpola, u svakom trenutku na internetu vreba oko 750.000 sajber-predatora, a oni se nalaze tamo gde su deca – na društvenim mrežama, onlajn igricama, sobama za ćaskanje, forumima i blogovima. Iako na jednom od trenutno najpopularnijih sajtova za nasumično upoznavanje ljudi širom planete stoji upozorenje da je velika verovatnoća da će s vama kontaktirati i neki pedofil, veliki broj dece posećuje sajt "Omegle" pod izgovorom da vežbaju engleski. Njima je zanimljivo što upoznaju ljude širom sveta i ne razmišljaju o tome da li su dečak ili devojčica koji s njima komuniciraju iz Afrike, Azije ili Australije vrbovani i plaćeni od strane pedofila da uspostavljaju kontakte sa svojim vršnjacima. Međutim, osim što deca nisu svesna opasnosti koje vrebaju na internetu, ni roditelji ne razmišljaju o rizicima u onlajn svetu i misle da su deca bezbednija dok se u svojoj sobi dopisuju s nepoznatom osobom nego u parku - upozorava Emina Beković.

Iskustvo stručnjaka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu svedoči da deca najčešće postaju žrtva uznemiravanja i zlostavljanja na "Instagramu", "Tiktoku" i "Fejsbuku", a pod najvećim rizikom su deca uzrasta od 11 do 16 godina, koja još uvek nisu naučila pravila bezbedne internet komunikacije. A ta pravila glase – profili moraju da budu zatvoreni, a lični podaci o adresi stanovanja, broju telefona ili školi koja se pohađa ne smeju da se saopštavaju neznancima, makar se on predstavljao i kao vršnjak iz kraja. Ako osoba s kojom se dopisuju na internetu traži da brišu prepisku ili ih pita da li to čitaju mama i tata, to predstavlja jednu vrstu alarma, a naročito treba biti obazriv ako preko društvenih mreža s njima kontaktiraju "menadžeri" modnih agencija ili "režiseri" muzičkih spotova, koji traže fotogenične osobe za snimanje video-spotova ili editorijala. Dovoljna je samo jedna (polu)obnažena fotografija da bi se ušlo u začarani krug pretnji i ucena, upozorava sagovornica.

Komentarišući podatak iz istraživanja Cesida da bi samo jedno od desetoro dece obavestilo roditelja ili odraslu osobu da je bilo žrtva nasilja u onlajn svetu, autorka sajta "Razgovarajmo o roditeljstvu" Vinka Radojković ističe da dete ne sme da ima strah od reakcije roditelja – bilo da je reč o "kecu" iz matematike ili činjenici da je bilo žrtva uznemiravanja na internetu.

- Nikada nam dete neće reći sve što mu se dešava, ali je važno da nam saopšti bitne stvari. Međutim, odnos poverenja gradi se od malih nogu, a u osnovi tog odnosa je uzdržavanje od kritike. Ako dete zna da će od roditelja dobiti savet i pomoć, ono će reći šta se dešava. Ako se plaši kazne, osude ili kritike, prećutaće neprijatno iskustvo i situacija može veoma da se iskomplikuje. Važno je razumeti da smo verovatno prvi put u istoriji čovečanstva svedoci paradoksalne situacije da deca o jednom fenomenu znaju mnogo više nego odrasli, a činjenica da su mališani digitalno kompetentniji od roditelja, očeve i majke stavlja u inferioran položaj. Međutim, odrasli imaju životno iskustvo koje im pomaže da razumeju i predvide koje su okolnosti potencijalno rizične za njihovo dete. Zato je važno da sa detetom izgrade odnos poverenja, kako bi im ono priznalo da se našlo u neprijatnoj situaciji iz koje ne zna da nađe izlaz – objašnjava ona.

Vinka Radojković upozorava da dete koje je postalo žrtva nasilja ili uznemiravanja menja ponašanje – postaje povučeno ili razdražljivo i izgleda zabrinuto ili uplašeno. Dečje lice najčešće je ogledalo njegove duše jer mališani nisu naučeni da glume emocije, pa se unutrašnje oluje i bure vide u pogledu i izrazu lica.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com