IMA IH DESET PUTA VIŠE: U Srbiji prošle godine prijavljeno 46 žrtava trgovine ljudima

Prema zvaničnim statistikama, prošle godine u Srbiji je identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima.

Godinu dana ranije bilo ih je 57, a 2019. godine 39. Međutim, stvaran broj žrtava je oko deset puta veći, rečeno je na diskusiji koju je danas povodom Evropskog dana žrtava krivičnih dela organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Hristina Piskulidis, iz organizacije ASTRA koja se bavi pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima je istakla da je predrasuda da samo naivne osobe mogu da postanu žrtve i da to može da se desi svakome.

- Dominantan oblik eksploatacije žrtava predstavlja seksualna eksploatacija, a gotovo polovinu tih žrtava čine deca. Ovo je već utvrđen trend, kako kod nas tako i u Evropi. Ono gde se uviđa promena, to je da se sve više susrećemo sa žrtvama radne eksploatacije - istakla je Piskulidis.

Osvrćući se na statistiku krivičnog gonjenja trgovaca ljudima, ona napominje da je ASTRA, analazirajući godinama unazad postupanje pravosuđa, ustanovila određene boljke.

- Krivično delo trgovine ljudima predviđa zatvorsku kaznu od 3 do 12 godina, a sudovi po pravilu dosuđuju kazne koje su blizu zakonskog minimuma. Takođe, kod gotovo polovine slučajeva, dođe do preinačenja krivičnog dela trgovine ljudima u blaže delo posredovanje u vršenju prostitucije. Najzad, za dvadeset godina koliko ASTRA postoji, desilo se svega dva ili tri puta da sud žrtvama dosudi naknadu štete. Sve to nam govori da je put do pravde za žrtve trgovine ljudima, težak, a možda i nemoguć - kazala je Piskulidis.

O trgovini ljudima u kontekstu migranske krize govorio je pravnik Nikola Kovačević. Kako je napomenuo, najmanje krijumčarenja i trgovine ljudima bilo je periodu kada je najviše ljudi prolazilo zapadnobalkanskom rutom.

- Te 2015. i početkom 2016. godine granice su bile otvorene i nije bilo potrebe za krijumčarenjem ljudi. Međutim, kada su sporazumom Evropske unije i Turske zatvorene granice, uspostavljeno je flagrantno bezakonje koje podrazumeva primenu nasilja i kolektivno proterivanje zbog čega su se migranti okrenuli krijumčarima. Krijumčarenje je u tom periodu procvetalo, jer su migranti, po definiciji pripadnici ranjivih grupa, bili prinuđeni da svoju sudbinu stave u ruke organizovanih kriminalnih grupa. A to je plodno tle za iznude, nasilje, zlostavljanje i trgovinu ljudima - istakao je Kovačević.

Rešenje za ovu, kako je istakao, "lančanu svinjariju", bio bi u povratku vladavine prava na granice.

Neophodno je povratiti poverenje migranata u policiju, povratak uverenja da je policajac neko ko je tu da ti pomogne, a ne neko ko će da te pendreči, otme ti telefon i protera te u zemlju iz koje si došao. Dok god je situacija ovakva kakva je, migranti će bežati od policije u ruke krijumčara. A to bi opet bilo i mnogo efikasnije rešenje za države, jer bi prevencija krijumčarenja koštala mnogo manje od senzora, termovizijskih kamera, dronova, žica…, naveo je Kovačević dodajući da smo se svi polako već navikli na bezakonje na granicama.

Sanja Ćopić iz Viktomološkog društva Srbije je naglasila da je neophodno pronaći sistemsko rešenje kako bi se pružila adekvatna podrška žrtvama krivičnih dela.

- Tu podršku danas u velikoj meri pružaju organizacije civilnog društva. Organizacije koje se time bave su stručne za tu materiju jer se njome bave dugi niz godina. Sistem bi ovo trebalo da iskoristi uspostavljajući parnerski odnos sa ovim organizacijama, koji bi svakako podrazumevao i finansiranje programa podrške - rekla je Ćopić.

Osvrćući se na krivično-pravni položaj žrtava, Ćopić je istakla da se one tretiraju kao oštećene strane, napominjući da se ne radi o čisto semantičkoj razlici.

- Oštećeni se tretira kao svedok i on se saslušava. Žrtve su tako prinuđene da daju detaljne opise zločina koji su nad njima vršeni u policiji, u tužilaštvu i u sudu čime bivaju izložene sekundarnoj viktimizaciji. Pritom, sistem ne koristi u dovoljnoj meri mehanizme koje ima na raspolaganju, a koji su tu kako bi sprečili upravo sekundarnu viktimizaciju, poput instituta posebno osetljivo svedoka - napomenula je Ćopić dodajući da se zbog svega navedenog žrtve često pokaju što su uopšte učestvovale u sudskim postupcima.

Izvor: Danas.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.