INTERVJU: Digitalism – Kreativnost iz bunkera

Jedno mesto koje će na ovogodišnjem festival Exit biti garantovano vruće, onda je to Dance Arena. Sve prave “party manijake” očekuju proverene zvezde gramofona Underworld, Tiga, James Zabiela, Groove Armada, Carl Craig, Marco Corola, Gramophonedzie, Steve Aoki, ali i dva posebna iznenađenja koja u poslednje vreme dobijaju sve više fanova na ovim prostorima: Deadmou5 i Digitalism.

Nemački dens pank duo Digitalism – tvorci hitova “Idealistic”, “Zdarlight”, “Jupiter Room” i “Pogo”, kao i remiksa izvođača kao što su The Presets, The Futureheads, Daft Punk, Tiga, Klaxons, White Stripes, Depeche Mode, Cuty Copy i Monk – u ekskluzivnom intervjuu za Nadlanu.com otkrivaju šta nas očekuje na njihovom nastupu na Exitovoj Dance Areni, kao i tajne o svom “kreativnom bunkeru”, frazi “I Love You, Dude” i mnogima omiljenoj etiketi Kitsuné Music!

Jens i Išmail aka Digitalism pričaju samo za Nadlanu.com!!!!

Ovo je vaš prvi dolazak na Exit i u Srbiju. Nastupaćete pred divljom party publikom kakva je uvek na Dance Areni… Kakva su vaša očekivanja?
Oh da! Konačno smo dobili šansu da sviramo na festivalu Exit o kome smo čuli toliko mnogo. Mora da je neverovatno, jer svi s kojima smo pričali su nam rekli da je na Exitu veoma dobro i potpuno ludo. U stvari, to je festival o kome se najviše priča u Evropi. Uzbuđeni smo zbog nastupa. Volimo divlju publiku, ona je najbolja.

Da li ime vašeg benda – Digitalism nagoveštava vašu veru u digitalnu budućnosti i kako je vidite?
Naše ime odražava naš elektronski bekgraund. Sve što mi stvaramo prolazi kroz elektronska kola i na taj način biva tretirano. Digitalna era je ovde i sada, tu nema sumnje, i to znači da je sve mnogo povezanije, brže, prenosivije i virtuelnije.
Pre nekoliko godina si morao da potrošiš 10 hiljada dolara na studijsku opremu koja danas košta samo 10 dolara kroz neki softver. Ili, morao si da kupiš ploče za dosta novca da bi dobio određenu melodiju, a danas možeš da ih daunlouduješ za manje od evra.

Ljudi sa svih strana sveta pričaju putem Interneta, rade zajedno i stvaraju veoma kul stvari. Loša strana je naravno što postoji toliko stvari da ljudi moraju da imaju u vidu da im je potrebna neka vrsta filtera. Ne postoji neki “tip iz prodavnice ploča” koji ti preporuči hrpu CD-ova ili ploča, kao u filmu “High Fidelity”. Svako je tu sam za sebe i lako se možeš izgubiti.

Amaterizam je u usponu, zato što svako može da doprinese, iako “nije išao u školu”. Tako da postoje velike šanse, ali veliki haos.
Ako pričamo o budućnosti: Digitalizacija je verovatno nešto neizbežno!

Snimate u bunkeru iz Drugog svetskog rata… To je dosta zanimljiv izbor?!

Bunker se nalazi pored prelepih kuća s početka 20. veka i veoma je siv. Nisu mogli da ga sklone posle rata jer bi u tom slučaju ceo kvart morao biti srušen. Zato je bunker još uvek tu. Zidovi su debeli i nema prozora, tako da je tu zaista bezvremeno i izolovano. Može da bude dan ili noć, leto, zima, oluja ili bilo šta drugo da se dešava napolju – bunker ti to neće otkriti ako si unutra. To daje posebnu kreativnu energiju, jer moraš da zamišljaš stvari i ništa te ne ometa.
U bunkeru postoje vrata na kojima piše “Acid House Killed Rock’n’Roll” – kakva poruka. Moglo bi se reći da je za neke ljude acid house novi rokenrol. Pogledajte lude DJ-eve kada nastupaju i njihovu publiku.
Naše odaje izgledaju pomalo kao stan, samo bez prozora. Jedini prozor je onaj između kontrolne sobe i sobe za snimanje. Ako upalite svetlo u jednoj od njih deluje kao da ste “napolju”.

Deo ste muzičke etikete Kitsuné Music koja ima mnogo fanova u Srbiji. Kakav je vajb u toj muzičkoj kući ovih dana? Kako doživljavate sinergiju mode i elektronske muzike?
Elektronska muzika je postala veoma popularna tokom prethodnih godina. Čak su je i SAD potpuno prihvatile, toliko da je to ludo. Ova muzika je sada moderna, što i gradi most sa modom kao takvom. Ako pogledate publiku nekih umetnika koji se bave elektronskom muzikom, videćete mnogo mode. I to dolazi u talasima. U doba new wavea u Velikoj Britaniji bilo je mnogo kitnjasto odevenih ljudi. Onda je to doživelo povratak u doba electroclasha, a danas se sve pomalo smirilo i na scenu su došli novi, mladi ljudi i na neki način je proširili.
Prošle godine smo izdali “Blitz EP” za Kitsuné i možemo reći da je ta ekipa deo naše porodice. Radimo sa njima od kada smo počeli, gledali smo kako je etiketa rasla i preuzimala nove izazove radeći sa indie bendovima poput 2 Door Cinema Club. Uvek imaju oko za nešto novo i uzbudljivo.

Mnogi remiksi poznatih pesama su delo vašeg dua. S kojim bendom/pesmom je bilo najuzbudljivije raditi? Da li imate san o remiksovanju neke određene pesme nekog benda?

Svaki remiks je imao svoju posebnu priču i mislimo da su nam sve one bile potrebne, pa je teško izabrati jednu. Ali, mogli bismo reći da je veoma dobra zabava bilo raditi sa bendom The Presets, jer je ta saradnja dovela do toga da postane najbolji prijatelji i od tada se družimo s njima koliko god možemo.
S remiksima smo prestali 2008. zato što više nismo imali vremena za njih i to važi i danas. Naši prioriteti se menjaju na dnevnoj bazi, možda će nam doći da uradimo neki novi remiks, nikada se ne zna.



Da li vam prija upoređivanje sa Daft Punkom?

To je čast, zato što su oni veliki i njihove stvari slušamo još od početka devedesetih. Ali, mislimo da svako ide u svom smeru i mi smo se pomerili više ka kombinaciji elektronike i indie muzike. To je otprilike ovako: oni imaju sedamdesete u sebi, a mi osamdesete godine 20. veka. Mi želimo da idemo našim putem. Mada, i oni i mi smo veoma atmosferični i ličimo na saundtrekove filmova.

Poznato je da muzika iz filmova dosta utiče na vaš rad. Koja vrsta filmova ima najveći uticaj na vas? Da li ste gledali neki kul film ovih dana?

Nisu kod nas u pitanju toliko pojedinačni filmovi, koliko maštovit “filmični” pristup. Smislimo muziku i onda zamišljamo stvari oko nje. Tako imamo celu sliku. Na nas utiču filmovi koji postoje u našim glavama.

Ali, postoji mnogo odličnih filmskih muzika koju su stvarali Džon Vilijams, Enio Morikone ili Vangelis. Volimo i filmske serijale dva italijanska ortaka – Bada Spensera i Terensa Hila. To su bile italijansko-američke produkcije, ali su na neki način bile poznate samo u Nemačkoj tokom osamdesetih. Veoma zabavni filmovi i zadivljujući andergraund disko zvuk. To bi trebalo da vidite obavezno.
U poslednje vreme posebno nas je oduševio saundtrek filma “Društvena mreža” (The Social Network) Trenta Reznora, koji ima ogromnu kolekciju otkačene opreme u svom studiju. Taj zvuk je kombinacija “klasičnog klavirskog saundtreka” i berlinske elektronike.

Kakva je priča iza naziva vašeg novog albuna “I Love You, Dude”?
Mi volimo da radimo neočekivane stvari i da se ne pridržavamo klišea. I tako, umesto da uradimo nešto očigledno poput “Digitalism”, kako nas znate sa poslednjeg albuma, uzeli smo potpuno nasumičan naslov. Na tu ideju smo došli tokom novogodišnje turneje po Australiji. Osećali smo se toliko opušteno i fraza se toliko urezala u naše glave da nismo mogli da odolimo da ne nazovemo album “I Love You, Dude”. Jer, ako ste čuli samo naslov, ne znate šta vas očekuje na samom albumu. To je taj obrt. Volimo tako da radimo stvari.
Mada, naslov na neki način i opisuje temu albuma, koji doživljavamo kao veoma ljudski i racionalan. Veoma je pozitivan. Samo kaži “da”.

I za kraj, kakv šou možemo da očekujemo na Exitu?
Biće ludo. Možete da bude zadovoljni što se ne dešava pod šatorom, jer smo saznali da naši nasupi na zatvorenom znaju da budu užasno mokri!!! Imamo sjajnu novu muziku da vam predstavimo, a i imaćemo neka iznenađenja za vas. Srbijo, dolazimo!!!