RETKI POREMEĆAJ: Šta je afantazija i kako se otkriva?

Afantazija je neobično stanje i predstavlja nemogućnost ljudi da vizualizuju slike u svom umu. Već duže vreme, afantazija je mogla jedino da se identifikuje zahvaljujući iskustvima ljudi koji su to sami prijavljivali. Sada naučnici ovo stanje mogu da otkriju i na drugi način.

Zahvaljujući novoj studiji, afantazija se može otkriti na osnovu proširenih zenica oka. Kada su ljudske oči izložene jakoj svetlosti, zenice se skupljaju, a kada su izložene tami, šire se tako da propuštaju više svetlosti u mrežnjaču. Međutim, ono što je poznato sada, je da učesnici ove studije mogu da promene veličinu zenice zbog kognitivnih zadataka, piše "Science alert".

Istraživači u Australiji testirali su dve grupe učesnika. Prvu grupu činila su 42 učesnika sa samoprijavljenim redovnim veštinama vizuelizacije slika u umu, a drugu grupu činilo je 18 pojedinaca sa samoprocenjenom afantazijom od kojih se tražilo da pogledaju slike sa svetlim i tamnim oblicima na sivoj pozadini.

Pojedinci iz obe grupe su pokazivali redovne reakcije širenja zenica i na svetle i na tamne slike.

Ali onda su istraživači tražili od obe grupe da zamisle iste slike otvorenih očiju. Zanimljivo, otkrili su da će se zenice pojedinaca sa redovnom vizuelnom imaginacijom i dalje skupljati i širiti, dok zenice osoba sa afantazijom nisu promenile veličinu do značajnog nivoa.

- Naši rezultati pružaju nove dokaze da naši učesnici reaguju na živopisnost i snagu vizuelne slike koju imaju u umu, što je ta slika jača i življa, to je veća reakcija, odnosno širenje zenica na svetlost - navode autori rada.

Kako je reakcija učesnika na svetlost nevoljna, studija nudi novo nepristrasno merenje afantazije, pošto se ova tehnika ne oslanja na samoizveštavanje.

- Sada smo blizu objektivnog fiziološkog testa, kao što je test krvi, da vidimo da li neko zaista ima ovo stanje - kaže glavni autor studije, psiholog Džoel Pirson iz UNSV Sidneja.

Pored toga, istraživači su otkrili da ljudi koji mogu da zamisle živopisnije slike pokazuju veće širenje zenica. Ovo dodaje još jedan alat za istraživače koji rade na merenju jačine mentalnih slika u daljim studijama.

Međutim, možda najzanimljivije pitanje koje postavlja studija je kako mentalne slike mogu da pokrenu nevoljni odgovor učesnika.

Jedna interpretacija koju su predložili autori ima veze sa zajedničkim mehanizmima odozgo nadole između vizuelnih slika i percepcije, gde regioni mozga koji tumače vizuelne informacije obrađuju imaginarne vizuelne elemente na isti način kao stvarne vizuelne podatke.

U ovom slučaju, zenica reaguje na zamišljenu osvetljenost slično kao što reaguje na izvore svetlosti na mrežnjači, što podržava nalaze da što su vaše mentalne slike jače ili živopisnije, to su mentalne slike više "sličnije percepciji".

Istraživači su takođe želeli da se uvere da učesnici sa afantazijom zaista pokušavaju da zamisle slike u studiji, pa su uključili dodatni zadatak, gde je od njih zatraženo da vizualizuju četiri oblika istovremeno, umesto jednog.

- Poznato je da zenice učesnika postaju veće kada radimo teži zadatak - kaže istraživač neuronauke Laklan Kai iz "Future Minds Lab", UNSV.

On je dodao da je zamišljanje četiri objekta istovremeno, teže nego zamišljanje samo jednog. Zenice onih sa afantazijom su se proširile kada su zamišljali četiri oblika u poređenju sa jednim, ali se nisu promenile na osnovu toga da li su oblici svetli ili tamni.

Ljudska sposobnost da formira mentalne slike vizuelnog sadržaja pomaže mnogim važnim funkcijama koje naš mozak može da obavlja. To radimo da bismo izvukli informacije iz našeg dugotrajnog i kratkoročnog pamćenja, činimo to kada pišemo slova i crtamo simbole, kada učimo jezik, i radimo to kada se krećemo ili sećamo gde smo bili.

Za ljude sa afantazijom, mentalni svet je drugačiji, naglašavajući zaista različite neurološke načine na koje komuniciraju sa svetom.

Studija je objavljena u časopisu "eLife".

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.