Šta je kuća bez rasola i kupusa?
Kupus je najznačajniji poljoprivredni proizvod Futoga, koji slovi za "prestonicou kupusa". Kako i ne bi, kad ćete u Futogu teško pronaći domaćinstvo bez kupusišta i podrum bez bureta i rasola.
Kupus je pročuo Futog van granica Srbije. Ove godine na programu su jela od kupusa, izbor najteže glavice kupusa uz bogat zabavni program.
Predviđen je i susret proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije, kako bi se ukazalo na značaj očuvanja starih zanata.
Stručnjaci tvrde da se viševekovnim gajenjem kupusa u Futoškom ataru, formirala jedna vrsta kupusa koja se po svojim kvalitetnim osobinama izdvaja od drugih i samim tim određuje svoj izvorni naziv "Futoški kupus".
Geografski položaj, klima i sastav zemljišta presudni su faktori u stvaranju ove nadaleko čuvene sorte. Iako je ovaj kupus kroz vekove, trpeo određene promene uslovljene klimatskim, prirodnim i ljudskim faktorima, sva svoja kvalitetna svojstva zadržao je do danas, tvrde meštani Futoga.
Futoški kupus pripada beloj vrsti kupusa, sapada u srednje kasnu i kasnu sortu namenjenu za kiseljenje i svežu potrošnju.
Listovu rozete i spoljni listovi glavice su zelene boje sa slabo naglašenom nervaturom, glavica je blago spljoštenog - ovalnog oblika, prosečna težina glavice je od 1,5 do 3,5 kilograma.
Pravi futoški kupus, reći će vam meštani Futoga, ima manje žile, beliji je i kad ga presečete rastresit.
Šta se jelo na dovru u Pešti i Beču?
O značaju kupusa za Futog možda najbolje svedoči turski popis iz 1578. godine, kada se prvi put u istoriji pominje proizvodnja kupusa u Futogu.
Odlaskom Turaka u 17. veku unapređuje se poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja kupusa.
Obnavlja se futoški (Mitrovdanski) vašar na koga su, kako se priča, stizali trgovci sa kamilama i šajkama iz Persije, Bliskog Istoka, Turske, Rusije, Austrije ...
Pojedini istoričari tvrde da se u to vreme čuveni Lajpciški vašar jedva mogao meriti sa Futoškim vašarom, koji je bio jedan od najvećih vašara u Evropi. Futoški vašar održavao se do kraja 18. veka.
Varoš Futog se širi i postaje poznat po prizvodnji kupusa. Godine 1721. carska vojska potražuje četiri oke (1283kilograma) kupusa u više navrata. Sreski načelnik Andrija Odri 1785. godine izveštava da u Futogu svi gaje poznati "Futoški kupus" i naglašava da će građani Futoga platiti porez, kada prodaju kupus.
U 18. veku poljoprivreda se uzdiže na viši nivo, a Futog se kao regionalni centar još više razvija. Priča se da je u to doba iz Futoga Dunavom plovilo po 10 carskih brodova punih robe prema Budimpešti i Beču. Zahvaljujući trgovcima, futoški kupus stiže do Bačke, Srema, Slavonije, dvora u Pešti i Beču.
Izgradnjom puteva i prolaskom pruge kroz Futog, kupus stiže na tržište širom Evrope. Posle Prvog svetskog rata u Futogu se osniva Niža poljoprivredna škola, a posle Drugog svetskog rata ona prerasta u Srednju poljoprivrednu školu.
Kao i limun
Futožani tvrde da je i ovaj kupus teže proizvesti nego hibridne sorte, ali i zato je neuporedivo kvalitetniji, ukusniji, lakše se kiseli i što je najvažnije, zdrav je i lekovit. Uz ovaj kupus neće vam biti potreban limun jer ima približno istu količinu vitamina C kao i limun.
Zbog svega cena mu je za viša nego za ostale sorte. Saznajemo da se ove godine prodje po ceni po 20 do 25 dinara za kilogram.
Manifestaciju organizuje Udruženje proizvođača i priređivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa "Futoški kupus".