fbpx

Izložba "Akt u u slikarstvu Petra Dobrovića"

Na izložbi će biti predstavljano 29 dela ovog umetnika - raznovrsnih tehnika (ulja na platnu, pastela, akvarela, gvaševa i crteža) iz različitih perioda njegovog slikarskog opusa.

Petar Dobrović

(1890, Pečuj - 1942, Beograd)

1890. Petar Dobrović rođen je 14. januara u Pečuju u obrazovanoj porodici srpskog trgovca Petra Dobrovića. Studira na Likovnoj akademiji u Buidmpešti. 1911. prvi put izlaže, u Nacionalnom salonu.

1912-1914. Prvi boravak u Parizu. Pod uticajem sezanizma i kubizma stvara seriju kubističkih i sezanističkih crteža. Vraća se u Pečuj i boravi u likovnoj koloniji u Kečkemetu.

1915-1918. Slika u Pečuju i Budimpešti. Okreće se renesansnim uzorima, velikim majstorima.

1918. Učestvuje u pobuni Šestog pešadijskog puka u Pečuju, gde je i uhapšen. Za vreme kapitulacije Austrougarske i mađarske bune Bele Kuna uspeo da pobegne i stigne u Novi Sad.

1919-1926. Teoretski formuliše težnju ka «monumentalnoj umetnosti XX veka», a protiv «efemernog i eventualnog oblika». Sa Jobom, Bijelićem, Konjovićem i Šumanovićem tipičan predstavnik III «konstruktivne», «sintetičke» decenije u srpskom slikarstvu.

1919. Učestvuje na Izložbi grupe jugoslovenskih umetnika u Parizu, čime se odvaja od mađarskog likovnog miljea i pridružuje jugoslovenskom kulturnom prostoru. Priređuje prvu samostalnu izložbu u Jugoslaviji.

1921. Boravi u Firenci. Uticaj Mikelanđelovih skulptura. Dobrovićeve forme postaju klasičnije i monumentalnije. Povratak u Pečuj. Predsednik kratkotrajne (8 dana) Baranjske srpsko-mađarske republike. Osuđen na smrt «u odsustvu». Nastanjuje se u Beogradu.

1927-1930. Prelazni period. Sa prekidima boravi u Parizu. Sezanizam i stilski tradicionalizam želi da pomiri sa uticajima Van Goga i Matisa, klasično sa baroknim, ton sa čistom bojom. Piše likovne kritike na nemačkom za Pariser Deutsche Zeitung. Leto provodi sa Konjovićem na Azurnoj obali u Cagnes-sur-Mer gde nastaje preokret. Putuje u Mline i na Lopud. Ciklus čiste boje i «plamsave arabeske». Jedan od osnivača grupe Oblik.

1931-1941. Treći, glavni period: koloristički i ekspresionistički: čista boja i nagalešen gest, hedonizam kao životni stav, a modernizam kao umetničko opredeljenje.

1931. Boravak u Holandiji. Studira Rembranta, slika gradske predele .

1932. Izlaže u Pragu sa bratom, arh. Nikolom Dobrovićem. Slika na moru, Fruškoj gori.

1934. Saradnik časopisa Danas u redakciji Miroslava Krleže i Milana Bogdanovića. Na Kolarčevom narodnom univerzitetu osniva i vodi večernji kurs figurativnog crtanja.

1937. Profesor na Umetničkoj akademiji u Beogradu.

1938. Izlaže na XXI Bijenalu u Veneciji. 1940. Poslednji boravak na Hvaru. Slika Konavljane, Pejsaže sa Hvara, Starog Bepa, Karanfile. 1941. Posle bombardovanja Beograda povlači se u Grocku. Slika mirne, skoro impresionističke pejzaže. 1942. Umire u Beogradu.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.