Trosatni urnebes Riblje čorbe u Areni!

Riblja čorba je, kao što je i najavljeno, imala dve predgrupe koje su odsvirale po četiri pesme. Čika Joca i Zmajevi je perspektivan pop-rok bend iz Novog Sada koji je, poput Čorbe, takođe pod „patronatom“ Ganeta Pecikoze. Sve je počelo neobičnom obradom Goce Tržan „Ne idi“, za kraj je usledio još jedan „cover“, "Voli te tvoja zver", a izostala je očekivana „Laž“ koju je bend snimio zajedno sa Borom Đorđevićem. Usledio je Kontrast, sastav u kome glavnu reč vodi Čorbin klavijaturista Nikola Zorić oslonio se isključivo na autorske stvari sa debi albuma.

Vodilo se računa o satnici pa je ono glavno počelo već u 21.05, i to pesmom koju je Čorba dugo svirala, ali nikad njom koncerte nije startovala - "Ja ću da pevam (Južna Afrika '85.)". Zamisao je bila - 35 pesama za 35 godina - na kraju, ipak je bila jedna numera manje (izostao, u odnosu na prvobitan plan, "Minut sa njom") međutim, niko na tome neće zameriti Bori, Miši, Džindžeru, Vicku i Nidži, jer su, sportski rečeno, "dali sve od sebe i ostavili srce na terenu".

POGLEDAJTE FOTO GALERIJU MIRJANE RISTIĆ

Silan je bio prvi udar – odmah su usledila dva pucačka stariteta kojih jako dugo nije bilo na koncertima – „Ja ratujem sam“ i „Tu nema Boga, nema pravde“, pa „predstavnik“ prošlog albuma – „Radiću šta god hoću“ i naslovna sa aktuelnog, „Uzbuna“. Tek tada je usledilo prvo Borino obraćanje i „smirivanje strasti“ još jednom dugo željenom pesmom „za sve one koji su ostali 'Napolju' i koji gledaju 'Farmu“, zatim i sa vraćenom „Neću da ispadnem životinja“.

„Rekao mi je Nidža da je malopre, kada je nameštao klavijature za nastup sa Kontrastom, čuo iz publike 'Izgubljen između jave i sna...'...“, prigodno je Bora najavio Zorićevu baladu „Kad me već lažeš', a onda je došao red na goste. Odabir – kao poručen za Čorbaše. Bivši gitaristi iz najslavnijih dana grupe, a onda i velika solo imena. Prvo se na sceni pojavio Nikola Čuturilo Čutura, vidno ushićen što je deo proslave 35 godina postojanja, kako kaže, „najvećeg srpskog benda“. Na repertoaru se našla, baš kao i kada je Bora njemu gostovao nedavno u Domu omladine, „Sutra me probudi“, kao i „Zadnji voz za Čačak“ sa sve najavljivanim solažama „Džindžeeeer...Čutura....“, kao nekada. Skandiranje Čuturi „Vrati se u Čorbu“ sve govori.

BAJAGA KAO IZNENAĐENJE

Bajaga je pažljivo sačuvan kao iznenađenje – kada se pojavio na sceni jasno je bilo da će se svirati, ovoga puta posvećena pokojnom Rajku Kojiću, „Kad hodaš“. Bajagina je bila prva pa Borina druga strofa, pogledajte ispod na jutjubu kako je to izgledalo. Neočekivano bilo ono prethodno – „Ja sam se ložio na tebe“.

Rokenrol za kućni savet“, pa „Nemoj da ideš mojom ulicom“, pa – selidba na manju binu. Bora je, ovoga puta, izbegao političke i slične zamke, te je bend predstavio kao Indijance: Nikola – Hijavata, Miša – Vinetu, Vicko – Bik koji sedi, Džindžer – Džeronimo, a sebe je krstio – Poglavica Ludi konj. Akustični blok je započeo premijerom interesantnog džeziranog, ali i sa rege šmekom, aranžmana „Dva dinara, druže“, što je publika euforično prihvatila, uz „Boro, mi te volimo“ skandiranje. Jedino što je, na celom koncertu, predstavljalo konekciju sa politikom je Đorđevićev pozdrav i čestitka stranačkom šefu, dr Vojislavu Koštunici koji je sedeo u loži, a danas (nedelja) slavi rođendan.

Bend se, posle tandema noviteta sa „Uzbune“ („Šerše La Fam“, „Lelek Serba“) i još jednog koncertno zaboravljenog, a dobro znanog hita „Kako je lepo biti glup“ vratio na veliku scenu moćnim izvođenjem teme „Užasno mi nedostaje“, a na video bimu su prikazivani kadrovi nedavno objavljenog spota. Bora je prelaze sa bine na binu premostio vicevima, ali sa merom (samo dva) i sa Mujom u glavnoj ulozi. Uz klavirsku pratnju je ipak morao, u svom stilu, malo i da „razveže jezik“ o „zlatnoj p...ki koja otvara sva vrata“, a s obzirom da je tema pesme univerzitetska, bilo je i nagađanja kome li je, zapravo, posvećena. Taj „kutak za poetski trenutak“ je bio deo bloka sa omiljenim baladama iz kasnijih faza („Jedino moje“, „Poslednja pesma o tebi“, „Ljubav ovde više ne stanuje“), a onda je došlo vreme i za trećeg gosta.

Englez Džon Mekoj, koji je producirao slavne Čorbine albume „Mrtva priroda“, „Buvlja pijaca“ i „Istina“, a onda, 27 godina kasnije, i „Uzbunu“, pridružio se bendu na bas gitari u „Volim, volim, volim žene“, zatim, očekivano, i u „Malograđanskoj“ koju je odsvirao i na albumu, a Boru je, silazeći sa bine „posavetovao“, baš kao i na CD-u, „Nemo da pushish“.

Krenula je nova gitarska serija – koncertno vaskrsla „Prevara“, „Ostaću slobodan“, a možda i najveće iznenađenje, bar za one koji prethodnih dana nisu pratili zvaničnu FB stranicu benda je bila „Alo“ sa „Istine“. Na sceni se, u duhu omota „Uzbune“, pojavilo džinovsko „cyber-pile“, sevala je prema njemu vatra iz Mišinog basa i Džindžerove gitare. Nadovezala se „Gde si u ovom glupom hotelu“, a onda je Bora – nestao sa scene. Dok se presvlačio, bend ga je čekao svirajući duži, vrlo efektan uvod za završnu baladu „Sam sam pao, sam se i ubio“ da bi, po završetku pesme, jedna devojka „iznenada“ dotrčala na binu i „ubila“ Boru koji je ostao da „leži u lokvi krvi“, ali se brzo pridigao i rekao „Živ sam, samo smo se zezali, to me je upucala kao u 'Otpisanima“.

ZA BIS JE SAČUVANO...

Jedna od nezaobilaznih, „Kada padne noć“, decenijama pretposlednja u zvaničnom delu, sada je započela bis, nastavilo se očekivano: „Kad sam bio mlad“, „Lutka sa naslovne strane“ (ponovo u „Arena a capella“ izdanju, kao 2009.) i „Ostani đubre do kraja“. Znalo se da je za drugi bis ostavljen samo nezaobilazni "Anđeo", a da baš ovo, ko zna koje izvođenje velike pesme ostane u posebnom sećanju, doprineo je hor Saborne crkve.

Riblja čorba je ovim, pre svega jako dobro koncpiranim koncertom, zadovoljila i one najprobirljivije fanove, ponajviše zbog korenitih promena u set listi gde, posle mnogo godina, nije bilo mesta za „Amsterdam“, „Avionu, slomiću ti krila“, „Dobro jutro“, „Nojevu barku“, „Srbin je lud“... Bend – maksimalno raspoložen, zvuk – sasvim zadovoljavajući, a veliki video bim i dva led ekrana funkcionisali su baš po želji. Ugođaj su upotpunjavali, ali preveliku pažnju nisu odvlačili. Naposletku, Borino pevanje je bilo na veoma dobrom nivou, bolje nego na istom mestu pre tri i po godine.

Sve u svemu – i više nego dovoljno da publika prezadovoljna izađe iz hale i ovo veče prepričava (uz „jutjub“ podsetnike i najavljeni DVD) do nekog narednog susreta i jubileja.

Fotografije unutar teksta: Dejan Ilić Unuče

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.