SVAKODNEVICA BEZ ŽENA: Ispovesti samohranih očeva koji odgajaju svoju decu!

Samohrani očevi progovorili su o svojoj svakodnevici, mislima i iskustvima. Bili su iskreni, jer im je pružena mogućnosrt da ostanu anonimni i tako izbegnu osudu pojedinaca, rodbine i poznanika.

Ovo su njihova iskustva:

- Ja sam samohrani otac i stalno izmišljam izgovore svojim prijateljima kada me zovu napolje. Osećam kako niko ne može paziti na moju ćerku kao ja. Njoj je moje vreme potrebnije nego drugima.

- Obožavam da budem samohrani otac. Ali jednostavno poželim barem jednom u mesec dana ponovo biti mladić koji izlazi s prijateljima i zbog te želje imam grižu savest.

- Nikada nisam mislio da je biti samohrani roditelj tako teško. Ipak, svako jutro nakon buđenja najprije zagrlim svoje dete.

- Sam odgajam svoju decu zadnjih 13 godina, a kako napuštaju naš dom moj osećaj usamljenosti je sve veći. Mnogo je gore nego što sam zamišljao.

- Stalno govorim sinu koliko ga volim. On mi je najvažniji na svetu i osećam se prazno čim nismo zajedno.

- Kao samohrani otac počinjem da shvatam da možda više nikada neću imati šansu da izađem sa nekom ženom.

- Samohrani sam roditelj, a u vojsci sam. Zato se često pitam bi li mojoj kćeri bilo bolje bez mene.

- Imam puno vlasništvo nad sinom, a uz to sam i policajac. Svaki put kod opraštanja od sina strahujem da me više neće videti.

- Teško je. Ja vodim sina na fudbal ili plivanje, pa sedim sam dok su mame druge dece na okupljanju i druže se. Tad se osećam kao čudak.

- Stalno slušam "samohrane majke sve moraju raditi, sav teret je na njima", ali i nama samohranim očevima je tako.

- Polovicu slobodnih devojaka, koje bi inače bile zainteresovane za mene da nemam decu, sad ne zanimam.

- Volim svoju decu više od svega, ali ponekad pomislim kakav bi mi život bio bez njih i tad osećam grižu savest.

Izvor: Kurir
Foto: Ilustracija/Pixabay