PČELINJE ZLATO: Sve blagodeti meda

Svi pčelinji proizvodi jako su hranljivi i lekoviti, a perga je, pored matičnog mleča, najlekovitiji i najskuplji proizvod pčela. Ona je u stvari fermentisan polen, koji je 10 puta hranljiviji nego običan.

Svakodnevnim uzimanjem velike kašike meda (oko 25 grama) životni vek muškaraca prosečne dobi 65 godina produžio se za godinu dana, u poređenju s onima koji nisu koristili med – govori apiterapeut Gordana Hegić citirajući istraživanje navedeno u knjizi “Apiterapija” dr Petera Kapša.

S obzirom na to da med sadrži i antioksidanse koji sprečavaju krvnr ugruške, u grupi koja je uzimala med bilo je i manje srčanih i moždanih udara – ističe ona.

Osim toga, med poboljšava rad svih organa, podstiče umnu i fizičku aktivnost, povećava imunitet i daje snagu celom telu, te se brzo i potpuno apsorbuje. Poboljšava otpornost organizma na infekcije i zaraze jer ima antiseptičko delovanje. Uz to, izbacuje suvišnu vodu iz organizma.

Odličan je protiv rinitisa, prehlade i suvog kašlja, pogotovo kod dece. Čisti krv od toksina i pomaže kod anemije jer podstiče produkciju hemoglobina. Poboljšava upijanje lekova i čini ih delotvornijim, te štiti organizam od njihovih štetnih ostataka – kaže Hegić.

Dnevna doza meda tokom zime kod ljudi prosečne težine između 30 i 80 kilograma je uzimanje velike kašike, a kod dece normalnih potreba organizma do 30 kilograma telesne težine bio bi jedna kašičica, a to je približno 0,5 grama po kilogramu telesne težine – objašnjava Hegić.

Morate znati i da je med ipak izuzetno kalorična namirnica, pa navedene količine mogu delovati pozitivno, na primer na jačanje imuniteta ljudi koji su neuhranjeni (imaju nizak BMI), ali i negativno, na one koji su gojazni ili skloni tome.

U svakom slučaju preporučuje se dnevno barem 10-15 posto belog šećera u ishrani zameniti medom jer med ima mnogo prednosti u u poređenju sa šećero – kaže ova apiterapeutkinja.

Unosom meda u saću, uz med unosite deo peluda, propolisa, eteričnih ulja iz biljaka s kojih je sakupljan nektar i još puno drugih korisnih materija za očuvanje zdravlja, podizanje imuniteta.

Med u saću najprirodniji je oblik jer tu nema nikakve dodatne obrade – kaže Hegić.

Preporučljivo je svakodnevno uzimati kockicu meda u saću veličine 1×1 centimetar i žvakati barem 15-ak minuta, te nakon toga ispljunuti ostatke voska.

Prilikom kupovine meda u saću obratite pažnju na to da su saće i voštani poklopčići svetložute boje. Med unutra može biti svetao ili tamniji, što zavisi od vrste, međutim, smeđe ili gotovo crno saće nije preporučljivo uopšte unositi – kaže Hegić.

Perga je, pak, u apiterapiji poznata kao zlato iz košnice. To je fermentisana pelud koju su pčele preradile i obogatile svojim enzimima i drugim visokovrednim materijama.

Bogata je aminokiselinama, fitohormonima, ugljenohidratima, vitaminima i mineralima, te bakterijama mliječnokiselinskog vrenja.

U 100 grama perge nalazi se 13 miligrama rutina (flavonoida), materije koja jača krvne sudove, pa je zato perga najbolji odabir za kardiovaskularne bolesnike, kod anemije, upalnih procesa prostate i impotencije.

Podstiče plodnost, snižava nivo šećera u krvi, a smanjuje i umor, te jača imunološki sistem – kaže ona.

Neke studije pokazuju da flavonoidi sprečavaju propadanje zubi, kao i da smanjuju zarazne bolesti poput prehlade.

Rutin sprečava prodiranje različitih virusa i bakterija u organizam te uklanja teške metale i otrove. Ovaj flavonoid je nezamenjiv kad je u pitanju jačanje imuniteta i sprečavanje prevremenog starenja organizma. Ako se u krvotoku održavaju na visokom nivou, deluju preventivno na razvoj mnogih bolesti – kaže Hegić te dodaje da flavonoide ljudski organizam ne može sintetizovati. Zato ih je potrebno svakodnevno unositi u organizam.

Izvor: 24 Sata.hr
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.