EKSPERIMENT DOKAZAO: Brza hrana na telo deluje kao napad bakterijske infekcije

Primajući brzu hranu kao namirnicu, organizam je primoran da proizvodi više belih krvnih zrnaca kao da je "napadnuto".

Masnoća. Neprimerene porcije. Industrijski proizvodi koji se zamrzavaju na neodređeno vreme do sledećeg kupca. Prirodno, ljudski organizam nije pripremljen za obradu brze hrane. Nedavno istraživanje pokazuje da se on čak bori protiv nje kao da je u pitanju bakterijska infekcija, piše "Muyinteresante".

Kako ljudsko telo prima brzu hranu?

Tim istraživača je pokušao da otkrije kako se ljudsko telo bori sa brzom hranom. Polazeći od toga da to nije najzdravija ishrana, oni su mesec dana hranili miševe zasićenim mastima, šećerima i solju.

Ovaj obrazac se smatra zapadnim načinom ishrane, kako su autori rekli za časopis "Cell". Umesto svežeg voća, povrća i prirodnih vlakana, ishrana glodara u laboratoriji bila je bazirana na nečemu što je najbliže pici i hamburgerima. Posle prve nedelje, naučnici su shvatili da je u krvotoku životinja porastao broj ćelija imunog sistema.

Ovakav odgovor je obično izazvan uticajem agresivnih infekcija koje telo detektuje. Ono što je privuklo pažnju istraživača je što su miševi gutanjem hrane upadali u stanje "uzbune". Ovaj odgovor može da ponudi nove informacije o tome kako se naš imunološki sistem seća "bitaka" koje je vodio.

Imunološka bitka

Eksperiment nad miševima je potvrdio da organizam nije spreman da primi ovu vrstu hrane, a posebno ne kao svakodnevnu ishranu, rekla je Anet Krist sa Univerziteta u Bonu, u Nemačkoj.

- Nezdrava ishrana je dovela do neočekivanog porasta broja ćelija imunog sistema u krvi kod miševa, posebno granulocita i monocita (deo belih krvnih zrnaca) - rekla je ona.

Trag koji je brza hrana ostavila u ćelijama je otkrio da se telo seća kako da se nosi sa ovim tipom namirnica, koje je prepoznao kao biološki napad. Za razliku od onoga u šta se verovalo, povratak zdravijoj ishrani ne poništava u potpunosti štetne efetke koje je na telo imala ova vrsta namirnica.

Naprotiv, nije dovoljno poništiti promene kroz koje telo prolazi. Imuni sistem pamti zauvek ovakve "napade". Zbog toga, suočeni sa mogućnošću budućih "neprijateljstava", znate šta vam je činiti.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.