BEZ PRITISKA NA ZDRAVLJE: Kako istopiti kovid-kilograme?

Tokom dugog perioda pandemije koronavirusa, mnogi su se suočili sa problemom u ishrani i povećanom kilažom. Stručnjaci savetuju da se u aktuelnom periodu radi na jačanju imuniteta, da se povede računa o namirnicama koje biramo za obroke, i poručuju da – nema brzih a zdravih dijeta.

Profesorka dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog u Kliničkom centru Srbije, rekla je, gostujući u RTS-ovoj Klinici Nazdravlje, da je tokom pandemije bilo onih koji su grešili u ishrani, ali i onih koji su naučili da se zdravo hrane.

Razlog greškama vidi u dugotrajnom stresu kojem smo bili izloženi, a posledica je, između ostalog, i gojaznost.

- Ono što uočavamo je poremećaj masnoća, holesterola, triglicerida, zatim glikozilovani hemoglobin, i druge neke parametre, recimo D vitamin nam je sada bio dobar jer su ga svi koristili, dok pre pandemije, istraživanja kažu, imali smo svi nizak nivo tog vitamina - rekla je prof. dr Dimitrijević Srećković.

Kada je reč o bolestima, kaže da je došlo do novootkrivenih oblika predijabetesa, naročito kod ljudi koji su tokom korone dobijali kortikosteroidnu terapiju, a kod mnogih je insulinska terapija morala da se pojača.

Podseća da zbog gojaznosti i nepravilne ishrane, raste nivo hormona insulina, što je povezano sa insulinskom rezistencijom, i dodaje da je bio povećan i broj žena sa sindromom policističnih jajnika. Ipak, kaže, „izborili su se", pa je i tokom pandemije rođen veliki broj beba.

Dijeta je najbolja kada je personalizovana

Savetuje da se nastavi sa jačanjem imuniteta, kroz probiotike koji se mogu uzimati i hranom, kao što su turšija i jogurt, zatim uz voće i povrće, zbog vlakana, kao i uzimanjem dovoljno vitamina i minerala.

Za nekoga ko se tokom pandemije ugojio, dr Dimitrijević Srećković savetuje da se može smršati regulacijom ishrane - uzimanjem ribe, voća, povrća, žitarica, mahunarki, maslinovog ulja, uz umereno uzimanje namirnica životinjskog porekla.

Kritikuje sve isključive a i hiperproteinske dijete, jer postoje, kako kaže, rizici po zdravlje bubrega i drugih organa.

- Dijeta mora da bude individualno prilagođena svakoj osobi, ne može niko sam sebi da odredi dijetu. Potrebno je potražiti savet stručnjaka, koji će odrediti prema telesnoj težini, polu, godinama, fizičkoj aktivnosti, koliki je bazalni metabolizam jedne osobe, i odrediti dijetu ako treba da se smrša - kaže dr Dimitrijević Srećković.

Napominje da je idealna dijeta ona kojom se gubi najviše dva do tri kilograma mesečno, i da svi brzi gubici kilograma dovode do gubitka mišićne mase što može biti opasno.

Ističe važnost doručka ali i dve užine tokom dana. Dodaje da treba izbegavati blendiranje i pretvaranje voća i povrća u kašu i sok, kako bismo imali korisne efekte vlakana.

Kako se zdravo zasladiti

Doktorka je dala predlog za zdrave, ukusne obroke poput voćne salate uz dodatak koštunjavog voća. Takođe navodi da je korisna i skuvana pšenica, kojoj se može dodati malo meda, seckanih badema ili lešnika.

Par oraha ili lešnika uz neku svežu voćku, navodi doktorka, može da nam pomogne da predupredimo pad šećera tokom dana, što je "mnogo bolje nego da uletimo u pekaru po kroasan od belog brašna".

Govoreći o prženoj hrani, doktorka preporučuje ulje od koštica grožđa. Prednost ipak daje kuvanju i pečenju, grilovanju...

Doktorka Dimitrijević Srećković kaže da kao njen zastupnik, koristi mediteransku ishranu u prevenciji mnogih bolesti.

- Koristim je preko 30 godina u prevenciji bolesti od gojaznosti, preko metaboličkog sindroma, preddijabetesa, dijabetesa, masne jetre, arterioskleroze, infarkta, prevencije šloga, Alchajmerove bolesti, policističnih jajnika, depresije, pa čak do karcinoma - rekla je.

Ističe da je reč o ishrani koja uključuje sve - voće, povrće, maslinovo ulje i ribu a ima i mesne i mlečne proizvode, ali u određenim količinama.

Kao karakteristiku mediteranske ishrane, podrazumeva se i ponekad - čaša vina.

Navodi da je mediteranska ishrana pomogla kod dijeta jer je smanjila i "loš" holesterol. Govoreći o pićima tokom dijete, preporučuje dve litre tečnosti dnevno, najviše vode, limunade i čajeve - bez šećera. Jedna do dve kafe dnevno su dozvoljene, a poželjan je i kakao.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com