Zašto Rusi više vole Tomu od Borisa?

A sa druge strane, mnogo manje im je simpatična Tadićeva privrženost zapadnim liderima.
Sve to je bio razlog da, prilikom nedavne posete Rusiji, Ivica Dačić dobije jasna ohrabrivanja da u vladu uđe sa Srpskom naprednom strankom Tomislava Nikolića. Pa i da u toj vladi on lično bude premijer. I, kad malo bolje razmisli, zašto se ta ideja ne bi dopala i samom Dačiću? Osim što će položaj premijera biti najnezgodnija funkcija u poslednjoj deceniji.

Ko malo bolje pamti, setiće se da je i pre četiri godine, uoči formiranja ondašnje Vlade, Ivica Dačić sa Naprednjacima Tome Nikolića na Kalemegdanu dogovorio koaliciju za Vladu. Slikali se za televiziju, srdačno, ruka ruci….Reko, pa poreko. I nikom ništa.

Kada su se nakon prošlih izbora o koaliciji dogovorili Nikolić i Dačić, a onda se Dačić predomislio i napravio savez sa Tadićem, Tomi i Vučiću bilo je krivo, al nije ih samo Dačić zeznuo. Isto su doživeli više puta i od Koštunice kog su pozivali i tada mu još nudili i premijersko mesto .

I tada je Dačić bio u Rusiji pre nego što je dao svoju “konačnu” reč. Ali pre četiri godine je Tadić pobedio na predsedničkim izborima, a njegova stranka je stajala mnogo bolje. Osim toga, podrška Zapada Tadiću bila je značajnija, a uspeh socijalista na izborima ne tako ubedljiv kao ove godine.

Sada su “stvari” mnogo drugačije nego pre četiri godine. Od velikih obećanja Evrope, običan narod nije mnogo video. Preciznije – ni novci koji su dobijeni nisu iskorišćeni jer Vlada, sasvim je očigledno, nije vladala kako teba i na korist građana. Kako su vladali, tako su i prošli na izborima.

A što ne bi moglo?

Biva to retko da narod može da kaže “svoju reč”, ali ipak biva. I sve se računa: važeći glasovi, precrtani listići pa i oni koji namerno nisu hteli da glasaju iako imaju itekako izraženi politički stav i svest. To ne vide samo oni koji se zanose ili su samozvani politički analitičari.

Dakle, ako se pogleda šta je ko radio i uradio protekle četiri godine, izgleda da se narodu nije dopalo ponašanje nekih moćnih ljudi Demokratske stranke. Kaznili su stranku, a više njenog lidera Borisa Tadića. Tačno je, Boris Tadić nije krao, važi za pristojnog političara. Ali ako on nije znao šta su njegovi u stranci radili (čitaj – krali, jer mali je ovo svet, sve se sazna), onda je kriv – zato što nije znao. A ako je znao, a ništa nije učinio da ih spreči – opet je kriv. Zato je i kažnjen. I pitaj Boga što bi on sad da bude premijer? Da te iste ponovo štiti?

Pobednici izbora?

S druge strane, ko su oni, iz te bivše koalicije, koje je narod na izborima nagradio? Pa Đilas i Dačić.

S druge strane, ko su oni, iz te bivše koalicije, koje je narod na izborima nagradio? Pa Đilas i Dačić. Đilas je očito uradio ono što je obećao, a Dačić takođe. Obojica su bili efikasni. Ne baš blagi i šarmantni, kao recimo Boris Tadić, ali narod je znao da ceni ono što je urađeno i što je golim okom vidljivo. Zato su Dragana Đilasa za mesto gradonačelnika, osim građana, podržali i bivši koalicioni partneri okupljeni oko SPS i Dačića. Ali to ne znači da će tako biti i na republičkom nivou. Ni volja naroda nije kao pre četiri godine.

I sad, ako je već Ivica Dačić taj koji može da bira stranu, pa nije potrebno mnogo mudrosti da bi se videlo da je pitanje dana kada će Dačić obelodaniti ono što mu je praktičnije i za šta je dobio podršku moćne Rusije.

E sad, praktično bi bilo da dobije veliki kolač vlasti. Ali Dačić jako dobro zna da ovog puta taj kolač nije sladak nego gorak i moraće štošta da se guta …Pa možda, u krajnjem slučaju, sve prepusti ovim drugima (DS-u i SNS-u) …Da oni gutaju. A pošto u tom slučaju neće biti lako sastaviti Vladu i ima to da potraje, situacija sa nagomilanim dugovima, kursom dinara…sve će narod uvalajti u još veće blato.

U politici je sve moguće

Tako bi bilo ako bi se Ivica izmakao. Ali on je političku i ekonomsku situaciju jako dobro znao i pre nego što je ušao u izbrnu trku. Znao je i one noći kada je u zanosu rekao – zna se ko će biti premijer.

Jer Ivica je odličan političar.
Mislite da nije?