Na asfaltu Bekuta, pod asfaltom Srbija
Da biste imali puteve u svom gradu (mestu, selu) neophodno je da iz budžeta opštine izdvojite bar milion dinara kako biste na trgu (livadi, raskrsnici, zavisno od toga čime raspolažete) organizovali koncert Ane Bekute. U suprotnom, zna se - kaldrma, kaljuga, rupe, rupčage... Ništa neobično, ništa lično, sve na šta ste već naviknuti, tako poznato i tako daleko od vremena u kojem živite.
Vest da su građani Aleksandrovca morali da izdvoje tri miliona dinara za koncert nekada samo folk pevačice a danas eminencije aktuelnog poretka, Ane Bekute, protutnjala je Srbijom. Nema tu šta da se reaguje. Ministar je tako želeo, ministar je još kod Slobe naučio da se ministarskim željama ne sme stajati na putu, ministar je dobio ono što je tražio. Otpisani su se vratili proprani Pervolom ali za neke fleke potrebno je jače sredstvo. Prilika da se ono upotrebi propuštena je kad joj je bilo vreme. Sad ćuti, gledaj i škrgući iz svoje špilje.
Nema tu mesta nikakvom čuđenju, ljutnji, iznenađenosti. Možda je ostalo još malo prostora za smeh. Ovo je ipak jedinstven slučaj. Ovo je korupcija iz ljubavi. Novac poreskih obveznika polaže se na žrtvenik jedne tabloidne, bljutave, nepotrebne romanse koja nije interesantna da se prati ni kao sapunica. Nema tu nikakvih turbulencija ala Bekvalac, Mrka to drži čvrstom rukom, a ni nežnija polovina nije luda da ne zna da je na dobitnu kartu prisela u sedmoj deceniji života. Ono čemu možeš da se smeješ je sav taj pozeraj po nekakvim Sava centrima, prigradskim priredbama, poselima po unutrašnjosti i koktelčićima u krugu dvojke. On u kožnoj jakni, stilski dosledan imidžu akcionog tranzicionog heroja koji ne samo da može, nego može i pre roka, ona u Šanelu, uftovana, botoksirana ili kako već, propisno popapučena. I naravno ozbiljna u skladu sa novom društvenom ulogom. Ponekad popusti, ali to samo kada de Gol peva "Miljacku".
Svi putevi vode preko folka, to nam je stanje duha, mejnstrim, ružna prošlost i u fotošopu doterana sadašnjost. Lepa na papiru kao Ana na posteru u Grand reviji, drugačija na oko, ali to nas se ne tiče. Za naše oči i nije. Svašta je preko Srbije prešlo pa mogu i štikle Ane Bekute, te bar imaju zvučno ime, evropsko a ne kinesko, i neki Aleksandrovac je to pošteno platio. Sve da bi oni koji u njemu žive hodali asfaltom u obući kakvoj imaju. Na Dan zaljubljenih pevačica je svojim hitovima ozvaničila šansu jednog grada da se sopstvenom infrastrukturom priključi savremenosti. Cena i nije toliko velika s obzirom na ulog. U društvu bez institucija i građana koji bi insistirali na tome da ne žele da žive poput plemena a da se zovu demokratijom, političari bi uskoro mogli čitave gradove da poklanjaju i zaveštavaju svojim muzama i ljubavnicama. Prava ljubav godine ne broji, ni pare, ne broji ništa. Dozvolimo ministru da proživi svoju treću mladost. Samim tim što je ministar on to mora da izvede na račun drugih. Situacija je teška ali ljubav nije dužna da progleda zbog toga. Bila je i ostaće slepa. Čemu cicijašluk? Čista narodna lirika samo sa pet zvezdica. Uvipovana.