Spektakularna šamarčina Velikog brata

Nije se tu desila nikakva “pobeda omladine” kako mnogi nazivaju fantastični preokret u finalu finala Velikog brata. Nikakva podela na mlade i stare. Pa nema Dragutin Topić sto godina, on samo ostavlja takav utisak.

Dogodilo se nešto drugo. Šamar, ne, pesnica tradicionalnoj, licemernoj, rigidnoj Srbiji. Dragutin Topić, favorit nad favoritima, prodao je sve svoje tuge Velikom bratu. Sve lomove, razočarenja, beznađa. Zapravo on je mislio da ih prodaje, ustvari ih je poklonio.

Na tronu se nije našao skrušeni, porodični čovek, pomiritelj koji je člansku kartu JUL-a zamenio ikonama i brojanicama. Našao se njegov antipod. Mladić koji je sa porodicom otišao iz Srbije u trenutku kada se ona spremala da potone mrak kroz koji još uvek tumara. Mladić okarakterisan kao “devojčica” i “vagina”. Feminiziran, brbljiv, neprihvatljiv po svim karakteristikama kalupa za “pravog Srbina” – tradicionalistu i domaćina, žderača volova, alfa mužjaka, vođu plemena. Mladić koji je gej. I Srbija je znala da on to jeste.

Već u trećoj nedelji trajanja “Velikog brata” informacije su procurile. Fotografije, snimci, izjave. Nije bilo nikakve dileme. Žarko Stojanović je homoseksualac – nagađali su čak i njegovi cimeri u rijalitiju nemajući pojma o “otkrićima tabloida” napolju. “Dragutin Topić je divan čovek!” – oko toga su bili složni, jednodušni sasvim, iako što se tiče biografije besprekornog Topa nije bilo o čemu da se nagađa. Sve se znalo. Od doping testova do Mire M., ali Srbi vole da se prave ludi. Onaj fazon – Svi mi imamo neku mrlju, mrljicu, mrljetinu…Ja zažmurim na tvoju, ti prećutiš moju i teraj dalje.

Posmatrajući takav raspored snaga konačni ishod je za više od šoka. Za nepoverovati. Za jedan glasni urlik oduševljenja kakav se i čuo sinoć u prostorijama Emotion-a gde su sedeli novinari kada je antijunak porazio junaka. Nije bilo razočaranih. Ukoliko ne računamo bivše ukućane. Posebno one što poste u tangama. Pobednik je u velikom finalu ostao u “straight” ulozi tvrdeći da je tamo, u Francuskoj glumio da je gej, a da u Srbiji zapravo govori istinu o sebi ali….who cares? Niti se ljudi smeju prisiljavati na tu vrstu javnog deklarisanja niti se ikome može zameriti što smatra da je pametnije da to ne uradi. I dok je u kući bio samo “osumnjičen” na osnovu patkastog hoda i ženstvenih pokreta, Žarko je imao priliku da oseti kako otadžbina “miluje” kad joj nisi po jusu.

“Ovo je Srbija kojom se ponosim”
– napisao je Boban Stojanović na Facebook-u. Bivši stanari rijaliti rezidencije su se presabirali. Šta sad da kažu? Da, ovo je “bratska pobeda” i “pobeda omladine”, najbezbolnije je da to tako nazovu. Dok su se oni presabirali, Dragutin Topić je pokušao da prekine konferenciju za novinare.

“Čeka me voljena žena i nemam više strpljenja za ovo” – odbrusio je okupljenim fotoreporterima i novinarima dodatno iziritiran time što mu je među svim superfinalistima postavljeno najmanje pitanja. “Transfer blama” što reče neko iza mojih leđa.

“Ali, Topiću, hrišćani su strpljivi!”
– glasno sam ga opomenuo stojeći u prvom redu, oči u oči. Kakvo je to sad prenemaganje, ako je čekala šest nedelja, sačekaće šest nedelja i 45 minuta, mislio sam zaboravljajući ono osnovno – suština licemerja je da se svaka slabost pravda vrlinom i da se svakoj vrlini proceni dijapazon upotrebljivosti. Praktična, pa i tržišna vrednost. To patriote najbolje znaju. Na sreću, nekada budu i provaljeni.

I, dragi čitaoci, pazite se sad kad vam krenu teoretičarke, literatese i filozofkinje ala Bobić Mojsilović. Tek ćete se sada naslušati koliko je zapravo veliko, planetarno zlo taj opaki Veliki brat.