fbpx

Predstave koje su obeležile 2013. godinu

Ovoga puta predstavićemo vam pet pozorišnih predstava koje su obeležile 2013. godinu po izboru novinara kulturne rubrike portala Nadlanu.

Godina 2013. u srpskim pozorištima bila je, poput prethodnih, prilično troma, obeležena nedostatkom sredstava, skandalima vezanim za konkurse za upravnike pozorišta i prilično slabim kreativnim zamajcem. Ipak, i pored teške godine može se izdvojiti pet pažnje vrednih predstava koje morate pogledati ukoliko već niste.

„Trpele“ Beogradsko dramsko pozorište

Tekst Milene Depolo i Bobana Skerlića nastao je na osnovu dokumentarnih sadržaja, stvarnih ispovesti sedam žena koje su pretrpele fizičko nasilje u bračnim i drugim bliskim odnosima sa muškarcima i koje su sve završile u zatvoru jer su više ili manje nehatno odlučile da uzvrate nasiljem. U prvom delu se nižu tragične priče ovih žena, crtice o ljubavima koje su se pretvorile u bezizlazne vrtloge pakla. U drugom delu predstave slikaju se posledice nasilja koje im je činjeno, njihova uzvraćanja udaraca i zatvorska iskustva koja su im obezbedila neku vrstu bizarne sigurnosti, uvela red u živote, dala im šansu da speru grehe i da pronađu sebe.
Rediteljski pristup Bobana Skerlića je sveden i utemeljen u psihološkoj prodornosti igre glumica, Ivane Nikolić, Danice Ristovski, Jadranke Selec, Milene Pavlović-Čučilović, Nataše Marković, Slađane Vlajović i Milice Zarić.

„Izbiračica“ Narodno pozorište u Beogradu

Komedija intrige Koste Trifkovića (1872), dobroćudnog i naivnog humora koji ismeva građansko društvo plitkosti, u režiji Nikole Zavišića postala je groteskno apsurdna. U odnosu na polazni tekst, u Zavišićevom tumačenju znatno je pojačana oštrina ruganja banalnostima građanskog društva. Kostimi su raznobojno upadljivi, maštoviti, bogati, doprinose zavodljivoj artificijalnosti predstave. Glumci su maniristički usaglašeno stvorili galeriju prozaičnih likova. Anastasia Mandić suvereno igra uobraženu, razmaženu, narogušenu, ćudljivu i zlovoljnu Malčiku. Kandidati za ženidbu nimalo ne zaostaju u trci za osvajanjem titule majstora tupavosti: trapavi, gegavi Štancika sa polomljenom rukom, obučen u roze (Darko Tomović), nešto uspravniji Tošica, obučen u zeleno, (Milorad Mandić, koji naročito doprinosi komičnosti cele predstave), i neprikosnoveno uobraženi Branko, žurnalista, ispravljen i ukočen kao da je progutao neku motketinu, obučen u plavo (Ivan Bosiljčić). U predstavi igraju još i: Dragan Nikolić, Aleksandra Nikolić, Sena Đorović, Zoran Ćosić, Ivana Šćepanović, Tamara Stošić i Nemanja Konstantinović.

„Gospođa ministarka“ Pozorište „Boško Buha“

Nušićevu sočnu komediju o alavosti za vlašću i izvitoperenjima koja ona donosi, rediteljka Tatjana Mandić Rigonat je na scenu pozorišta Boško Buha postavila u vrlo grubom i radikalnom obličju. Scenski tekst je dopunjen Zmajevom pesmom „Srpska politika“, agresivno otpevanom na početku i kraju predstave, horski i u kolu, kao i dodatnim komentarima koji uspostavljaju eksplicitnu vezu sa našom aktuelnom stvarnošću. Izbor da muškarci igraju muške i ženske uloge, a da sinčića Raku predstavlja jedina glumica, intrigantan je i u izvođačkom i u značenjskom pogledu. Goran Jevtić u ulozi Živane Živke Popović, Gospođe ministarke, dao je preafektirani lik čije su karakteristike, bezgranična primitivnost i nezajažljiva glad za vlašću, hipertrofirane, izdžikljale van svake kontrole. Uloge tumače i: Miloš Vlalukin, Viktor Savić, Mihailo Todorović, Katarina Marković i drugi.

„Izdaja“ Jugoslovensko dramsko pozorište

Dramski zaplet o ljubavnom trouglu Harolda Pintera predstavlja meditaciju na temu bračnog neverstva, dvoličnosti, zabluda i izdaje. Uloge u gorkoj komediji o ljubavnom trouglu iz 70-ih godina 20. veka u režiji Gorana Šušljika igraju Nataša Tapušković, Gordan Kičić, Nebojša Dugalić i Slobodan Tešić. Glumački trio koji tumači bračno-prijateljsko-kumovski trougao iz scene u scenu otkriva da izdaja nije samo izdaja ljubavnih partnera nego izdaja pre svega onoga što mi verujemo da je naš život.

„Dok nas smrt ne razdvoji” Radionica integracije

Dramski prvenac Mire Furlan i rediteljski debi Predraga Mikija Manojlovića je istinito ispletena porodična drama koja se dešava sedamdesetih godina u jednom zagrebačkom stanu, između četiri lika. Osovinu radnje grade dve bolesne žene, Ljubić i njena ćerka Blanka, prikovane za krevet i bez mogućnosti da vide jedna drugu. U događaje su uključeni i Blankin prečesto odsutni suprug Martin, kao i njihova ćerka Mina, a ta glavna porodična nit drame aktivira teme suočavanja sa bolešću i propadanjem tela, krivice i preljube, paljenja nade kroz sećanja. „Dok nas smrt ne razdvoji” je snažna drama suočavanja sa mnoštvom pocepanih iluzija, komad o neminovnosti prihvatanja teskoba življenja, sa punom svešću o bezgraničnosti patnji koje život ume da servira. Glumački ansambl čine Anita Mančić, Jasna Đuričić, Miki Manojlović, Jovana Gavrilović.

J.R.N.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.