Goblini u magnovenju razneli Halu sportova!

Goblini, potpomognuti sjajnim gostima (Cane i Anton – Partibrejkers, Dr. Pop i Radule – Atheist Rap i duvačka sekcija), podeili su sa obožavaocima, u skoro dva i po sata svirke i čak 33 pesme (plus dve ponovljene), enormnu količinu energije već uveliko akumulirane čekanjem do 22 sata. Tačno tad mrak je, uz zvuke kiše, zavladao nekadašnjim „hramom košarke“, a nedugo zatim članovi benda su, sa isturenim Vladom Kokotovićem na basu, zagrmeli refren hit-singla sa aktuelnog albuma „Roba s greškom“ – „Deca iz komšiluka“. Svi osim frontmena Goluba koji se pojavio koji sekund kasnije, pred prvu strofu, obučen po modi iz spota „Evropo“ – u kiltu, a prvi zvuci sa bine bili su dovoljan okidač za prvu šutku u parteru.

Dobro veče, dobri ljudi. Rekli smo da ćemo da uradimo taj j..eni album, nismo vas razočarali“, poručio je Golub, da bi se odmah zatim desio prvi delirijum uz jednu od najstarijih njihovih tema, „LSD se vraća kući“, odnosno, popularne „Jagode“. Da je ovo i promocija novog albuma, brzo nas je podsetila „Jedan na jedan“, a na staro vratio „Dr. Hoffman“.

Pomenuo je Golub da je mnoštvo muzičkih događaja te osme martovske večeri u Beogradu, uz zahvalnost publici što je izabrala baš njihov koncert, i kao prigodnu pesmu najavio „Ona misli da zna“. Vojska Goblina već tad je bila spremna da uglas iznese „himnu“, kako Šapčani zovu „Ima nas“, a na nju je sjajno legla „Evropo“. Sve to je tek bilo zagrevanje da se sledeće tri („Luna“, „U magnovenju“, „Poguban po ostale“) otpraše u nizu, bez sekunda pauze, a uz prvu je stigla prikladna poruka – „Za..bite droge“.

Usledio je svečani trenutak. Goblini su, za sve ove godine postojanja, od mnogih medija dobijali razne nagrade. Ovom prilikom, oni su rešili da izdvoje jedan od njih, Radio Beograd 202, i „revanširaju“ se plaketom, a priznanje je, u ime kuće, primila Snežana Grujić. Za to vreme, na scenu su izašli prvi gosti. Duvačka sekcija u sastavu Kojot (Eyesburn) – trombon, Bora (DLM) – truba i Dule (Plejboj, Eyesburn…) – saksofon u značajnoj meri obojila je zvuk na albumu „Re-Contra“, (’99.), koncertno sećanje je upriličeno uz „Nagradu“ i „Trag“. Usledio je još jedan preskok sa „ranih radova“ („Sam-phone-glas“) na aktuelne („Pozdrav suncu“, „Idemo“), pa čuvena himna iz doba posleponoćnih radosti sa TV Palme, „Bolje soko u ruci nego guska u krevetu“. „Bile su to zlatne devedesete, eto toliko smo u k…u“, otelo se Golubu. Još jedna „himna“ – „Punk’s’ Not Dead“ ponovo je, očas posla, sjedinila glasove i pocepala grla, a onda – osvrt na aktuelnu političku situaciju u Ukrajini.

Zapitao se Golub šta im je sve to trebalo, da prolaze kroz, kako je rekao, s.anja kroz koja smo i mi prošli i, u to ime, najavio „miroljubivu rusku pesmu o seksu“, „Cipjonku“ uz koju je, očekivano, nastao pravi rusvaj u hali. Bez predaha je usledila „Kao da“, a da se ne napuste tek tako „braća Rusi“, u pomoć su pritekla – „braća Novosađani“, Dr. Pop i Radule. Zajedno su otprašili „Pilote“ Ateista, a Radule je pojačao gitare i za „Daleki put“. Da Goblini imaju te večeri još mnogo toga da poruče, pokazao je nastavak – „Privatni rat“, pa „Dan posle“ za koju je Golub priznao da je ukradena, a o valjanosti čuvanja tradicije progovorila je još jedna aktuelna, „Pečenja i rakije“. Poznata melodija iz osamdesetih najavila je novu ludačku šutku, sasvim očekivanu uz „Anja, volim te“. Izgleda da se tada i obezbeđenje na tren opustilo pa je jedan momak našao put do bine (pogledajte ispod snimak), a posle „Ne trebam nikome“ i „Kupi me“ vreme je bilo za – iznenađenje večeri.

Sve je Golub otkrio pomenuvši da je, ranih osamdesetih, čuvši „1000 godina“ poželeo da i on to radi. Cane i Anton, Partibrejkers! Nije, međutim, na repertoaru bio pomenuti hit koji je lansirao Brejkerse, već jedna pomalo zaboravljena i, interesantno, nikada uživo izvođena tema. „Ne znam gde su se setili ove stvari koju ćemo da vam sviramo, al’ ajde“, takav je uvod Cane napravio za – „Ja sam doktor“. „Splet okolnosti“, „Sedam“ i, tek tada, ona za koju se zna da završava zvaničan deo, „Voz“. Njegovo kloparanje je iznova napravilo haos da se tada, posle dva sata ljutog pank roka bez predaha, već postavljalo pitanje – odakle više energije, i bendu i publici.

Povlačenje sa scene te reda radi, a onda, po povratku na bis, ponovo uz Dr. Popa, podsećanje na lude KST-ovske dane i gitarsku obradu „Tamare“ Borisa Novkovića. Obezbeđenje je sada spremno dočekalo želju još jednog momka da se pridruži bendu na bini, ali se ni on nije dao. Situaciju je pacifistički (ne radi džabe u mirovnoj misiji u Pakistanu) Golub rešio zamolivši „sekjuriti“ da popusti, i molba je uslišena. Poslednji nalet energije donele su himnične reprize „Ima nas“ i „Dece iz komšiluka“, i onda, „Za Lorenu“, za definitivan kraj, uz obećanje da slede novi susreti što, iz perspektive ovakvog koncertnog trijumfa, deluje sasvim smisleno i logično.

Atmosferu pred Gobline na pravi način je zagrejao bend sa kojim tesno sarađuju poslednjih godina, Grate. Novosađani su se u sedam pesama, pred već solidno popunjenom dvoranom predstavili energično i bez pardona prema aktuelnoj političkoj garnituri, i nesumjivo su regrutovali određeni broj novih poštovalaca pred narednu beogradsku svirku koja sleduje već u petak 14. marta u Božidarcu, u sklopu „Vračar Rocks“ festivala.

Foto: Aleksandar Kamasi