STRUČNJACI OTKRIVAJU PREDNOSTI I NEDOSTATKE: Koliko je 36-časovni post dobar za organizam?

Nedavno su britanski mediji preneli kako premijer Riši Sunak početkom svake nedelje ne jede ništa 36 sati. Sličan način povremenog posta postao je trend među bogatima i moćnima. Kolumnistkinja "Independenta" pitala je stručnjake da li je to zaista zdravo.

Možda zvuči potpuno protivrečno – ojačati organizam tako što gladujete – ali post je već neko vreme trend među bogatima i slavnima. Džek Dorsi, bivši izvršni direktor "Tvitera", još davno je govorio o tome da jede samo jedan obrok dnevno. U međuvremenu, Kris Martin iz "Koldpleja" takođe je nedavno otkrio da jede samo do 16 časova, a da je to naučio od Brusa Springstina.

Zatim, tu je i premijer Velike Britanije, Riši Sunak, za koga kažu da živi samo na vodi i kafi od nedelje u 17.00 do utorka u 5.00. Među ostalim poznatim svetskim ličnostima koje praktikuju ovu vrstu posta su i Dženifer Aniston, Kortni Kardašijan, Kameron Dijaz i Ilon Mask, koji tvrde da su oslabili 20 kilograma pridržavajući se ovog načina ishrane povremenog posta ("intermittent fasting").

Ali koliko je post koristan?

Pored gubitka težine, ovaj način ishrane se koristi za kontrolu šećera u krvi, zdravlje srca do suzbijanja upale. Sunak tvrdi da posti početkom svake nedelje jer tako postiže "uravnotežen način života".

Postoji nekoliko različitih vrsta posta. Najpopularniji, povremeni post, uključuje ograničavanje vremenskog perioda tokom kojeg jedete svaki dan. Dakle, možete pokušati da jedete u periodu od osam sati, recimo od 11 do 19 časova. Postoji i post 20:4, pri čemu postite 20 sati i jedete samo četiri sata dnevno, ili alternativna dnevna rutina posta, pri čemu jedete jedan dan, a zatim postite sledećeg dana. Ili, kao Sunak, možete pokušati sa produženim periodima posta, što znači uzdržavanje od hrane najmanje 24 sata.

- Trenutna ispitivanja na ljudima koji praktikuju ovaj način ishrane ukazuju da povremeni post može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i osetljivosti na insulin - objašnjava vodeći nutricionista i autor bestselera "Rijanon Lambert".

Uzdržavanje od hrane tokom dužeg perioda takođe može dovesti do autofagije, "gde telo uklanja oštećene ćelije i regeneriše nove, zdrave ćelije", kaže Sebnem Unluisler, genetičarka na Londonskom institutu za regeneraciju i dodaje:

- Veruje se da ovaj proces ima potencijalne koristi za celokupno zdravlje ćelija.

Ništa nije bolje od uravnotežene ishrane

- Iako postoje neki podaci koji potvrđuju da bi povremeni post mogao biti efikasan alat za mršavljenje - dodaje ona i kaže:

- Druga istraživanja su zaključila da zapravo nema značajnih razlika u gubitku težine između ljudi koji se pridržavaju uobičajenih obrazaca ishrane i onih koji biraju povremeni post. Dakle, iako postoje neki dokazi da to može biti zdravo, ljudi u mojoj oblasti bi uvek preporučili da ljudi jedu uravnoteženu ishranu i ostanu aktivni da bi ostali zdravi.

U nekim slučajevima, produženi periodi posta, kao što je Sunakov, zapravo mogu izazvati više štete nego koristi, a Lambert objašnjava da ova praksa može dovesti do nedostataka u ishrani. Uopšteno govoreći, gladovanje duže od 36 sati uvek treba da bude pod nadzorom medicinskog stručnjaka.

- Dobro izbalansirana ishrana je ključna za snabdevanje tela vitaminima, mineralima i drugim hranljivim materijama neophodnim za njegovo pravilno funkcionisanje - ističe Unluislerova i dodaje:

- Ako periodi posta nisu pravilno isplanirani u saradnji sa stručnjakom, takve osobe mogu propustiti da unesu ključne hranljive materije poput vitamina i minerala. To, pak može dovesti do neravnoteže u ishrani, što dovodi do umora, oslabljene imunološke funkcije i narušenog opšteg zdravlja.

Iako postoje opsežna istraživanja o povremenom postu, vrlo malo studija je objavljeno o 36-časovnom postu.

- Studije na glodarima pokazuju da povremeni post može poboljšati metaboličke funkcije i smanjiti rizik od gojaznosti i stanja povezanih sa njom - kaže dijetetičarka Fariha Džej i dodaje:

- Međutim, podaci iz studija na ljudima su ograničeni u pogledu njegovog pozitivnog uticaja. Zato, zbog nedovoljno podataka, ne može se ni odrediti najbolji raspored posta.

Da ne bude više štete nego koristi

Svako ko je imao neki poremećaj u ishrani trebalo bi da se kloni posta bilo koje vrste. Nametanje ovakvih ograničenja i uzdržavanje od hrane tokom dužeg perioda može samo da izazove stare probleme oko vašeg odnosa sa hranom, posebno ako ne možete da se pridržavate režima.

- Oni koji su imali poremećaje u ishrani su pod velikim rizikom da sebi izazovu dodatnu štetu i ne bi trebalo da se pridržavaju bilo kakvog režima posta - kaže Džejeva.

Uprkos onome što neki ljudi tvrde, post takođe može da uspori metabolizam dok se telo prilagođava i nastoji da sačuva svoju energiju. Kod nekih, ovo može čak dovesti do povećanja telesne težine.

- Tokom perioda smanjenog unosa kalorija, telo može ući u stanje očuvanja energije da bi sačuvalo resurse - objašnjava Lambert i dodaje:

- Ovo može rezultirati smanjenjem broja kalorija koje telo sagoreva u mirovanju (bazni metabolizam). Iako je ovaj adaptivni odgovor mehanizam preživljavanja, dugoročno može učiniti održavanje ili gubitak težine izazovnijim.

Takođe mogu postojati neželjeni efekti zbog nedostatka redovnog snabdevanja energijom. Oni mogu varirati od fizičkih simptoma, kao što je umor, do psihičkih.

- Produženi post može uticati na nivo šećera u krvi, doprinoseći fluktuacijama koje mogu dovesti do promena raspoloženja - objašnjava Lambert.

- Reakcija tela na glad i nedostatak hranljivih materija tokom perioda posta takođe može da utiče na neurotransmitere i hormone, potencijalno dovodeći do razdražljivosti, nemira i poteškoća sa koncentracijom.

Iz očiglednih razloga, bilo koju varijantu posta je često teško održavati, posebno kada se uzmu u obzir društvene obaveze, što može dovesti do druge vrste posledica.

- Nemogućnost da se pridržavate svog rasporeda ishrane može izazvati osećaj krivice i razočarenja - dodaje Džejeva.

- Moramo da uvažavamo našu glad. Ignorisanje znakova gladi tokom posta može uticati na određene hemijske transmitere u našem telu koji su povezani sa našim apetitom, kao što su grelin i neuropeptid Y. To može dovesti do senzacija kao što su osećaj konstantne gladi i želja za ugljenim hidratima. Opet, ako vas to navede da neočekivano prekinete post, ili da se prejedate u terminu kada ne postite, to bi potencijalno moglo da izazove neočekivano povećanje telesne težine.

Ukratko, dok se ne sprovedu dodatna istraživanja, prednosti su na strani posta. Što se tiče toga koliko dugo treba da postite, to zavisi.

- Poznato je da se neki protokoli posta primenjuju (sa prekidima) sedam dana, ali to nije neophodno za većinu ljudi - kaže nutricionista Džo Vudherst.

- Treba pronaći ono što radi za vas, vaše ciljeve, vaš životni stil i zdravstveno stanje. Ako se odlučite za post, najvažnije je da pronađete vremenski okvir posta koji vam odgovara.

Naravno, postoje ljudi koji bi trebalo da izbegavaju dijetu na post, a to su trudnice, deca i oni koji imaju istoriju poremećaja u ishrani.

- Pored toga, važno je znati da i muškarci i žene moraju drugačije da pristupe povremenom postu, jer žene moraju postepeno pristupiti postu kako bi smanjile potencijalni rizik od negativnih nuspojava kao što su zdravlje kostiju, reproduktivno zdravlje i samo opšte blagostanje - dodaje Lambert.

I zapamtite, naglašava Lambert, svako od nas je jedinstven, i ono što dobro funkcioniše kod jedne osobe i pomaže joj da se oseća dobro, možda uopšte neće biti uspešno kod nekog drugog.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com