Cane "Partibrejkers"- Muzika je lek!

Presek karijere posle tri decenije postojanja... Za svaki bend već dovoljan razlog za "ozbiljno" okupljanje, veliki koncert. Brejkersi su svojim postojanjem, porukama i energijom zaslužili da ovaj jubilej proslave na pravi način, i to slavlje i planiraju za 3.mart u Hali sportova u Beogradu. Zoran Kostić - Cane, frontmen ovog legendarnog rok benda, već je najavljivao da će ovaj nastup za fanove biti poseban...

U Hali sportova na koncertu sviraćete pesme koje niste dugo ili niste nikad svirali uživo... Šta će se sve dešavati te večeri ?
- Pa ništa...dešavaće se svirka... Sa jednim pridruženim članom, Robertom iz „Velikog prezira“ koji će da svira drugu gitaru. Pokušaćemo lepo da to sve malo u nekom drugom svetlu predstavimo. Znači, daćemo malo svečarski karakter tom okupljanju... da bude dobra emocija, atmosfera, da se ljudi lepo osećaju... da pokušamo da napravimo jedno nezaboravno veče.

Sami birate ono što ćete svirati, ili ste „pitali“ publiku?
-Ne... evo, na primer, sviraćemo „Prsten“! To nismo svirali 20 godina. Pa kao, „ajmo to!“ Aj’ sad da ne otkrivamo. Ima puno dobrih pesama koje bi trebalo da stanu u tih dva sata programa. Ali da nas ne samelje, da ne izgubimo snagu, da možemo da budemo na visini svih pesama, da ih možemo lepo izvesti i ljudima u svečarskom, i malo drugačijem izdanju.

Idete li malo više ka „spektaklu“, ili ćete se držati svoje energije po kojoj vas ljudi pamte i zbog koje vas i vole?
-Ma ne...morate da skapirate da mi nemamo nikakvu pomoć sa strane. Nemamo nikakve sponzore koji bi se istrčali sa nekom svotom novca, kojima bi bilo drago da im ime piše na plakatu i sve to. Sve je onako, u nekom „štap i kanap“ fazonu. Ali ceo život smo se trudili da damo sve od sebe...

Koliko se publika, iz vašeg ugla, promenila za poslednjih 30 godina?
- Sva je publika nova, malo ima starih, jer su stari ili umrli ili su otišli iz zemlje ili ih ne zanima više to. Ali onaj ko je bio fan, dolazi i dalje na naše koncerte, raspon godina naše publike je od 11 do 55 godina.

Kako vam, muzički, izgleda Beograd danas u odnosu na vreme kada ste počinjali?
- Ima više klubova za svirke, ima više bendova. U principu je bolje nego pre, ali je teže, zbog sveopšte krize, sveopšteg stanja u društvu. Sada ima više dobrih bendova nego pre.

Mislite da imamo dovoljno „kritički nastrojenih“ bendova?
- Ma da. Svi oni razmišljaju svojom glavom. Mladi su, nisu korumpirani, imaju još snage i svežine da se predstave ljudima, i to je to! Bendovi su najbolji kada počinju...

Ali ih nema dovoljno u medijima?
To je verovatno problem tih medija. Znaš, ima tu jedan problem, tih ljudi koji puštaju muziku po tim radio stanicama. Ja to principu slušam, jer idem često autobusom na relaciji Zrenjanin – Beograd i Beograd – Zrenjanin, i onda slušam šta puštaju. Ti koji su zaduženi za muziku, oni pojma nemaju! Oni ne znaju da svojim neznanjem i nečinjenjem prave stvari ne oblikuju slušaoca, nego prave neku bezobličnu masu. Jedno te isto. Oni koji treba da prezentuju i slušaocima otkrivaju muziku, da ih vaspitavaju, imaju veliki zadatak kojeg nisu svesni! Nažalost, to su stvarno neki ljudi koji nemaju uvid i pojma. Sve vreme promašaji, od deset, možda puste jednu dobru stvar. Ne zanimaju se za taj posao koji rade.
Znaš, to ti je kao arhitektura: ako imaš non-stop ružne zgrade, ako imaš kuće bez fasade, napravljene od blokova, nećeš imati lepu stvarnost, ni iluziju lepe stvarnosti. Imaćeš stalno nešto obeshrabrujuće, k’o i ta muzika...

Puštanje muzike na radiju je?
- Svako puštanje muzike na radiju je pionirski posao, ti edukuješ ljude, imaš odgovornost za muzičku budućnost nacije! A ne da ti je lakše, ne gomila bezvezarije sa lažnim emocijama, sa sumnjivim porukama, netalentovanih autora.
Plus što ti muzički urednici uopšte ne puštaju domaće grupe, ne znaju ih. Otuđeni su od svog posla. Njima je samo dobro kad kažu: „Ej, ja radim na radiju!“ zbog svog socijalnog položaja.

Ova stvarnost je odraz našeg nemara prema budućnosti, prema našoj deci, prema naraštajima koji dolaze posle nas. I onda se pitamo zašto su mladi takvi prema starijima, zašto nemaju ni malo poštovanja? Jer ih nismo vaspitavali... na muzičnom, na etičkom, moralnom i bilo kom planu...

To je isto kao kad bend počne da svira zbog riba. I naravno, ta muzika vene, jer nema pravi motiv...To bude neki deal, kompozitor koji vlasniku radija kaže „Aj molim te, puštaj, a bićeš dobar u obračunu tog novca koji ja dobijem...“ Ružne stvari, i onda se pitamo zašto nam je ovako!

Uloga interneta na muzičku scenu kod nas i u svetu?
- Čoveku je data volja, sad, da li će on to da iskoristi na svoje dobro ili na svoju propast, to je na njemu! Ne može niko da mu kaže: „Ej, radi to, radi ovo!“ Ali zato postoji edukacija. Kao edukacija protiv upotrebe narkotika, protiv kocke, alkoholizma... zato postoje mediji.

Televizija je veliki vaspitač! Ali može da bude i veliki „nevaspitač“ mladih naraštaja, koji posle, naravno, imaju svoju decu, i onda toj deci ne znaju ništa da prenesu. Nemaju šta, jer su prazni ljudi.

Borba za prave stvari treba da bude?
-
Još uvek ima ljudi koji se interesuju za sebe, kao individue, u ovom svetu, u ovoj gomili, u ovoj masi....uvek ima. Ali, ja znam po sebi, ta borba zna da obeshrabruje. Borba! Napor koji je otpor prema potpunom nerazumevanju, prema nekim frazama, stereotipima koji ne služe ničemu. Obeshrabruje gomila gluposti kojima ti pune glavu, ubijaju te u pojam, vezuju ti misli u čvor, da bi mogli tobom da vladaju! Ako ništa ne znaš, pa ništa ti i ne treba!

Brejkersi su uvek bili bend koji je imao šta da kaže i prenese. Da li vam je padalo napamet da uradite biografiju, i da na taj način prenesete svoje poruke?
- Pomogao bi tom ko bi to hteo da uradi, samo tu treba neki svestan čovek koji zna o čemu se radi, da uđe u tu „matematiku“. Nemam ništa protiv, može da uradi razgovore sa ljudima, da dobije smernice, instrukcije i sve, ali, znaš kako, čovek uvek hoće da se predstavi boljim no što jeste...

Ovo je, što bi se reklo, „hleb sa sedam kora“, ali bar radiš posao koji voliš, pa svaka žrtva nije uzaludna. Posle žrtve dolazi neka pohvala, saznanje da si uradio nešto, da to ima kvalitet, da to živi kod nekog, da je nekome pomoglo, da je nekog utešilo. Muzika je lek!

Šta je najbolja strana onoga što ste s Brejkersima doživeli, a šta bi ste „zaobišli“, kad bi moglo?
- Znaš šta, što bi mogao da uradim, nije za javnost! Drago mi je što me taj dar vodio i vodi, što mi je napravio put, osvetlio moj život u sveopštem mraku. Što mi je dao snagu da živim ZA muziku i živim OD muzike. Znači, hvala...ali kad bih se rodio ponovo, nikada ovo ne bih radio, jer sam to već radio, ovo je kao „nemoguća misija“. Sve vreme apeluješ na svest u totalnoj nesvesti, apeluješ na svetlo u totalnom mraku, apeluješ za neku istinu u totalnoj laži, gde su ljudi navikli tako da žive.
Ja dan danas nailazim na odnos kao prema nekoj kuravi sa Ibarske magistrale, koja peva u kafani nekoj stoki pijanoj i bahatoj.Mi sve manje i manje snage imamo, a naraštaji ovih beskrupuloznih su sve snažniji i snažniji i sve ih više i više ima! Ali ima uvek i dobrih ljudi, koji mogu da te ozare i da ti uliju nadu.

Što je više bede i siromaštva, ljudi se lošije ponašaju. Znaš šta će da kaže: „Šta Brejkersi, ko su, bre ti?“ Ono: „Ja te platim, a ti radi šta ja mislim da treba!“ a mi smo protiv svega toga, sloboda ili ništa!

Kao i publika koja zna lepo da se ponaša, koja nije imuna na apele da ne dolaze pijani i drogirani, da se lepo ponašaju. Taj jedan čovek, suštinski kvalitetan, je jači od mase, od količine svega toga.

Pre dve godine je izašao live album „Krš i lom“, radite li nešto novo?
- Mi spremamo novu ploču, imamo tu par nekih stvari. Ne znam da li ćemo da ih prezentujemo na koncertu 3.marta, jer nam je malo zahtevan repertoar. Videćemo da li ćemo da prezentujemo jednu, dve nove pesme. Inače, dobre su stvari, britke, jasne i glasne!

Kad očekujete da će album biti gotov?
-Pa ove godine... ne znam, "izbacićemo" po singl, po dve, tri pesme, i to je to.

Biće i download-a?
-Normalno! Ako je već takva situacija, nek se služe ljudi! Neka se služe, neka se s našom muzikom druže...

Neka samo shvate poruku, na koji god način to došlo do njih?

-Ma da, ma daa... Ta muzika, i ta pesma, ti je ne zadržavaš za sebe, ona ide, živi svoj život. Ti je napišeš, pa je pustiš u svet.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.