HRANA KAO LEK: Šta je nutritivna psihijatrija i kome može pomoći?

Ono što jedete utiče na to kako se osećate. Pažljivim odabirom određenih namirnica možete, barem donekle, uticati na svoje mentalno zdravlje. Ovo bi, u najkraćim crtama, bio sažetak onoga što podrazumeva nutritivna psihijatrija. Ova oblast potkrepljena je brojnim istraživanjima koja se bave razumevanjem odnosa između ishrane i mentalnog zdravlja. Kao rezultat toga, neki psihijatri sada koriste ishranu kao deo strategije lečenja različitih mentalnih bolesti i stanja.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 300 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, a podaci pokazuju da je bolest dvostruko češća među ženama nego muškarcima. Različita istraživanja su odavno pokazala da je tipična zapadnjačka ishrana, koja uključuje zašećerena pića, rafinisane žitarice, prženu hranu, prerađeno meso i slatkiše, povezana sa povećanim rizikom od razvoja depresije.

Studija iz 2020. godine, objavljena u međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje, navodi konkretne primere hrane koja može povećati ili smanjiti rizik za oboljevanje.

Namirnice bogate omega-3 i mononezasićenim mastima (divlji losos, avokado i ekstra devičansko maslinovo ulje) smanjuju rizik od depresije. Slično je i sa određenim antioksidansima, uključujući flavonoide (koji se nalaze u bobičastom voću, pasulju, citrusima i jabukama).

Nedostatak određenih hranljivih sastojaka, uključujući magnezijum, folat, cink i vitamine D, B12 i B6, takođe povećava rizik od depresije. Zbog toga je potrebno da u ishranu uvedete što više namirnica koje sadrže magnezijum (mahunarke, avokado, orašasti plodovi, semenke, integralne žitarice i tamna čokolada). Folate ćete naći i u lisnatom povrću, citrusima, špargli i brokoliju. Hrana bogata cinkom uključuje ostrige, pasulj, semenke bundeve i indijski orah. Vitamin D se nalazi u lososu, sardini, jajima i pečurkama, mada je za optimalan nivo ponekad potrebno korišćenje suplemenata. Vitamin B6 prisutan je u krompiru, batatu, bananama, lososu i tuni.

Jelovnik bogat povrćem, voćem, ribom, orasima, mahunarkama i maslinovim uljem, uz ograničen unos prerađene hrane, daje sjajne rezultate u prevenciji mentalnih bolesti.

Bez obzira na to kakvo je vaše mentalno zdravlje, promena načina ishrane može vam pomoći da se lakše nosite sa stresom. Pored toga, tu su i drugi pozitivni efekti, uključujući potencijalno mršavljenje i jačanje imuniteta. Jedna od posledica zdrave ishrane najčešće je regulisanje nivoa šećera u krvi, holesterola i krvnog pritiska, kao i nesanice.

Izvor: Lepotaizdravlje.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.