Beogradski sindikat za Nadlanu.com: Stranke bi da se ogrebu o nas

Kako idu karte, da li se otvara i „golubarnik“ (nivo 400) ?
FEĐA: „Golubarnik“ se definitivno otvara – ne bismo da prejudiciramo i izmalerišemo, međutim, svi parametri govore da će Arena biti puna.

Izbori su nekoliko dana kasnije, 6. maja – dosta je bilo špekulacija o tome da podržavate Dveri pa vaši demantiji… ?
FEĐA: Beogradski sindikat nikad nije niti će podržati bilo koju političku partiju ili organizaciju – sve ostalo su, kao što i samo pitanje kaže, špekulacije. Naš rođendan je 21. marta a ideja o organizovanju koncerta je potekla kada su nas prošle godine kontaktirali ljudi iz Music Star-a i prvo su počeli pregovori oko lokacije. Razmišljali smo o Tašmajdanu, Sajmu, međutim, Arena se ispostavila kao jedini prostor gde može da dođe mnogo ljudi i da koncert bude savršeno tehnički odrađen. Sve to je zakazano mnogo pre nego što se znao termin izbora. Želeli smo da nastupimo za naš rođendan, međutim, hala je u tom terminu bila zauzeta a prvi slobodan je bio 28. april. Bilo je dosta špekulacija i oko termina izbora – trebalo je prvo u decembru, pominjalo se i da će naš koncert biti dan uoči glasanja i na kraju je došao 6. maj. Nemamo nikakve veze sa izborima, koncert najavljujemo kao muzički događaj.

Cela ta priča „jeste/nije“ oko Dveri digla je dosta prašine, mislite li da je to dobro uoči koncerta ?

FEĐA: Ne jer nas pred svake nove izbore povezuju sa nekim drugim. Mogu da nas uporedim sa Svetislavom Basarom koji je prošao kroz sve političke strukture kao i mi u tim nekim čaršijskim pričama. Kada se pojavila „Govedina“ bili smo članovi DSS-a, posle nam je Demokratska stranka kupovala stanove i našla poslove. Bili smo i perjanice Napredne stranke, malo smo bili i u LDP-u, poslednja priča je za Dveri a suština je da smo mi bend koji je osnovala bivša UDBA, odnosno Državna bezbednost 1999. godine. Svih tih priča nam je preko glave, ne treba nam publicitet kakav je, recimo, imao Dino Merlin kada se raspravljalo da li je pljunuo po Srbiji ili nije. Naš koncert će biti pun ne zbog senzacionalizma već zato što ljudi vole Beogradski sindikat a to je, možda zvučim neskromno, najveći muzički događaj u ovom trenutku.

MARKO: Jako me ljuti kada nas stavljaju u isti koš sa nekim političarima. Medijske kuće i stranke bi da se ogrebu o naš kredibilitet i dobiju jeftine poene a to je protivno onom za šta se mi zalažemo.

Koliko u najavi koncerta koristite Fejsbuk, Tviter i ostale moderne načine komunikacije ?
ŠKABO: Nisam još dostigao nivo Pape da bih imao Tviter, koristim Fejsbuk jer je najposećeniji od svih društvenih mreža. Do emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ imali smo apsolutnu blokadu u medijima, čak i vezano za ovaj koncert pa je dobro da postoji jedan kanal koji je apsolutno pod tvojom kontrolom a mi uz to dosta koristimo zvaničan sajt beogradskisindikat.com. Do pre nekoliko dana sam imao veliki problem sa svojim lažnim profilom – bile su zloupotrebljene slike mog deteta, nekih prijatelja… Hakovali su nam, doduše, i zvaničan sajt neki Albanci ali su to bili „dobronamerni“ hakeri, više su hteli sebe da izreklamiraju. Kada, međutim, treba najaviti ovakav koncert potrebna je šira medijska priča. Mi napravimo neki potez koji se ne može opovrgnuti kao sada sa spotom, neko sa mozgom i petljom to prepozna i onda kreće lavina. Dešavaju se situacije da nas zovu ljudi i kažu „Mi vas odbili ? Ne znam ništa o tome“. Znamo mi ali nije poenta ni biti zlopamtilo.

MARKO: Najbolji način za komunikaciju nam je kada stavimo spot na „jutjub“ – mnogo više ljudi ga vidi nego na televizijama a i svako može da ga prokomentariše.

ŠKABO: Mediji su sami sebe isključili iz priče sa publikom. Više, recimo, nemaš nijedne novine koje žive od tiraža već od marketinga a on je pod kontrolom centara moći koji drže pare.

FEĐA:
Priča koju ponavljamo kao papagaji je upravo suprotna toj liberalno-kapitalističkoj ideji da smo svi mi jedni drugima konkurencija, čovek čoveku vuk i da treba da budemo potrošači, surovi i sebični individualci. Propagiramo zajedništvo i samim tim se ne uklapamo u sistem koji postoji.

MARKO: Isto je i sa izdavaštvom, zato smo mi naš treći album stavili na internet, može svako da ga skine besplatno. Ne isplaćuju nam se autorska prava ali se isplaćuju, recimo, Mlađanu Dinkiću koji je ne znam kakav kompozitor. Sve je u ovoj državi otišlo dođavola.

ŠKABO: Nemoj tako, čovek se dokazao na festivalima. Ti kad uradiš nešto, pričaj (smeh).

Kako je došlo do ideje da se „Balada disidenta“ obuče u kafansko odelo ?
FEĐA: Ta kafana i taj spot – to smo mi. Volimo stari Beograd i boemski duh kog, nažalost, ima sve manje. Kroz pesmu o disidentu koji je zbog jednog stiha završio na Golom otoku i onda se vratio u grad koji više ne prepoznaje, želeli smo da oživimo izumrli duh, ne misleći, naravno, da tom pesmom isključimo one koji nisu rođeni Beograđani a bilo je čak i takvih rasprava. Opevali smo vremena Nušića, Domanovića, Disa a niko od njih nije rođen ovde već su svi dolazili i donosili deo sebe, oplemenjujući duh starog Beograda. Nije bitno odakle si već šta imaš u glavi i kakav si čovek. Što se pesme tiče – tradicionalno proslavimo taj rođendan Sindikata koji nam mnogo znači u nekoj kafani. Prošle godine se tu zatekao i klavir, počeli smo da izvodimo neke naše pesme u takvom aranžmanu. Bend koji je odsvirao tu novu verziju nastao je, takođe, poprilično spontano. Imamo drugara violinistu, pozvali smo onda ženu našeg prijatelja, pijanistkinju Anđelku, ona je kontaktirala svoju kumu koja svira violu a jedan drugar harmonikaš je doveo svoja dva prijatelja… Skupili su se ljudi koji nikad nisu svirali zajedno, ispao je, praktično, „session“.



Sveža su sećanja na društveno odgovorne akcije u kojima ste učestvovali – Zvezdarska šuma, Peti parkić…
ŠKABO: Često prođemo tuda – to je nešto što će nam ostati za ceo život, možemo da budemo ponosni. Uleteli smo kao podrška ujedinjenom komšiluku, tako su se ljudi okupljeni u četiri zgrade oko tog parka potpisivali u svojim saopštenjima. Pozvali su nas pošto smo objavili singl „Oni su“ i sav prihod od njegove prodaje namenili fondu za izgradnju Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja. Napravili smo stripovsku varijantu – stojimo nad Beogradom a na nebu se reflektuju naši inicijali „BS“. Toliko je bilo dovoljno da nas ljudi skapiraju kao „ozbiljne Betmene“ i počeli da nas zovu. Oduševilo nas je što je toliko različitih ljudi ujedinjeno oko jedne skroz čiste stvari kakva je zadržavanje igrališta za decu, i to u sukobu sa tako ozbiljnom silom kao što su muljatori na polju građevine.

Šta za vas sada znači – imati m.da i ne bežati od sr.nja ?
MARKO: Ima jedna moja rima, „čoveka ne mogu da kupe, čovek može samo da se proda“. Krenuli smo u okviru projekta „Srbija“ da se obraćamo studentima, srednjoškolcima – razgovaramo sa mladim ljudima i pokušavamo da vratimo neke vrednosti koje ovo društvo polako zaboravlja. Ne možeš da izbrišeš prethodne dve decenije ali daj da nešto naučimo iz toga, da generacije koje dolaze odrastaju na zdravijim osnovama. Komunizam, demokratija, monarhija – svaki sistem može da bude dobar ako je na pravi način postavljen. U suprotnom, možemo da budemo u ne znam kakvoj demokratiji – džaba. To je najveće „imanje m.da“, u suludim vremenima ostati čovek.

FEĐA: Nekome možda deluje da se tako nešto podrazumeva, međutim, za to se u ovo doba treba ozbiljno boriti.



Da li ćete glasati 6. maja ?
FEĐA: Ne znam. Uvek slušamo te priče manje zlo-veće zlo, meni je muka od ovih izbora. Iskreno – nemam za koga da glasam. Te matematike – ako ne izađemo na izbore da li to pogoduje ovima ili onima…

ŠKABO: Ja znam kome pogoduje. Meni. Prvi put otkad imam pravo glasa neću izaći na izbore. Često sam glasao za ta manja zla, ispao bih glup kada bih rekao šta sam sve zaokruživao. Sada ću se rukovoditi rečenicom „Kad nemaš šta pametno da kažeš, bolje ćuti“. Imaju naši drugari iz Bokokotorskog zaliva jednu sjajnu pesmu i genijalnu rečenicu „Zlato tone a go.no pluta“. Dok se stvari suštinski ne promene go.na će da plutaju ali neću bar da budem saučesnik.

FEĐA: Boško je u pravu, ne verujem u ovu demokratiju koja je privid svega a, u stvari, klasična oligarhija. Ako uđemo u teoriju zavere, možda i jeste ideja da budemo apatični i da se onda sve dešava pred našim očima. Ja sam, u stvari, totalni „gadafista“, uvođenje vojne hunte mi uopšte ne bi smetalo.

ŠKABO: Političari su postali odvojena klasa u društvu, njima se ni programi više ne razlikuju. Niko ne gleda da li se i šta se realizuje, da li se iko seća šta je trebalo da se desi posle prošlih izbora ? Ne znamo ni kad su nam koji novi namet nabacili, sećamo se samo da smo 2008. dosta bolje živeli nego sada.

FEĐA: Gledam i u mojoj struci – pravosuđe je potpuno devastirano a jedna od glavnih stavki Demokratske stranke u predizbornoj kampanji je „uspešna reforma pravosuđa“ pa se pitam ko je lud u toj priči.

Marko – šta najviše voliš u današnjem Beogradu ?
I dalje volim ljude – Beograd je ostao najotvoreniji grad od svih prestonica zemalja koje su činile SFRJ. Predstavlja poseban svet, planetu za sebe, nigde drugde ne bih živeo.

Znamo kad ste u Beogradu a preko Fejsbuka i Tvitera stiglo je mnogo pitanja na istu temu – kad ćete u Suboticu/Prokuplje/mnoge druge gradove ?
FEĐA: Takva pitanja i mi lično stalno dobijamo – jedino što možemo trenutno da poručimo ljudima kao sigurno je da dođu u Arenu. Ne pričam ovo da bismo napunili halu već zato što ne znam kada ćemo doći u Niš, Novi Sad, Kruševac, Kragujevac.

Boško, kada smo pričali na konferenciji za novinare, rekao si da je novi album „na dugom štapu“ – da li se nešto u međuvremenu promenilo ?
ŠKABO: Skratili smo štap, bar po pitanju motivacije a nema bolje motivacije od podrške koju dobijamo sa raznih strana. Ja bih voleo da taj proces brže ide ali su naši albumi ispadali dobri baš zato što su prolazili razne filtere pa je ona stara „Što je brzo to je i kuso“ u tom smislu opravdana. Moraćemo, ipak, malo da ubrzamo u odnosu na prethodna dva albuma jer ćemo da zađemo u petu deceniju života (smeh).

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.