161

Tog jutra sreli su se slučajno...

Tog vikenda sam imao viška vremena, pa sam skoknuo do auto-pijace da vidim kako se kreću cene polovnih automobila, za slučaj da dobijem na lutriji neku veću novčanu nagradu. Uvek treba biti informisan i u toku, jer nikad se ne zna kada…

Danas mi je Stevan na velikom odmoru rekao da sam Analogni. Druga deca su me kasnije zadirkivala i ceo dan ponavljala "Analogni - Analogni!" Išli su za mnom, a neki su me čak i poukovali ručno...

U mojoj rubrici "Saveti za okorele neženje" danas čitajte:

Potrošačko društvo i način života koji ono nameće polako sve usisavaju, jednog po jednog, kao onaj nepotrebni mali stoni usisivač mrve sa mog stolnjaka.

Dok ne počneš da kukaš i da se žališ na život, ovde te malo ko shvata ozbiljno.Doduše, ne shvataju te ni kad počneš. Ali nisam to hteo da kažem ovom prilikom.

Petak je dan kada su svi euforični zbog završetka radne nedelje, pa računam da niko neće praviti problem oko toga što sam objavio samo dve osrednje anegdote, od kojih je druga čak izmišljena.

Što bi rekao Vlado Georgiev: nisam ljubomoran, nisam, ali zapisao sam neke dijaloge drugih parova koji bi vam mogli biti interesantni:

Mi levoruki specifični smo po jednoj stvari, a to je što nekoliko stvari radimo levom rukom. Ne, ono što ste prvo pomislili nije jedna od njih. I sram vas bilo.

"Grubo je ugurao svoju alatku u nju. Želeo je da što pre završi posao jer ga je druga mušterija čekala čak na suprotnom kraju grada. Ona se sva napela, uvijajući se pod preteškim teretom...