161

Jednom prilikom jedan taksista priznao je jednoj mušteriji da ne zna nešto o nečemu. (Moje velike beogradske urbane legende, vol. 1).

Danas mi je tata opet pričao o njegovom vremenu. Počelo je tako što mi se fejsbukfon blokirao pa sam morao da izvadim bateriju da bih ga resetovao.

Nisam ni osetio kada su me odžeparili u autobusu. Majstorski rad, ruka laka, kao političarska u državnoj kasi. Primetio sam to tek kada sam uveče hteo da izvadim neki račun iz novčanika i nisam uspeo

Vidno uzbuđen i mrtvački bled čovek upao je u kancelariju inspektora Tragovića. Nevoljno odloživši Eureku, inspektor ga je upitao:

Prilično sam se razočarao u svoje prijatelje kada sam shvatio da me poslednjih godina zovu samo kada se nešto krka ili loče, a neretko i kada je u pitanju sinergija ta dva.

Danas sam rešio da podignem pare sa bankomata, da se osetim tehnološki nadmoćnim u odnosu na sirotinju raju koja u 21. veku još uvek gubi vreme u redovima.

Halo? Dobar dan, Ognjen je. Da li je to Kristina? Eeeej, ćaaaaao, pa kako si, šta radiš? Pa da, ja sam. Kako ko? Pa Ognjen! Iz osnovne škole, zar se ne sećaš?

Današnja epizoda Lude kuće velikog zlog brata bila je sjajna. Popularni DJ je u lice sasuo mladoj voditeljki sve što misli o njoj i njenom konstantnom flertovanju sa debelim novinarom. I ako je!

Evo i rubrike koju ste svi jedva čekali – neuspešni startovi! Svakome se desilo da nekada doživi fijasko u prilaženju devojci. Ali nekima je to i svakodnevica.

Prateći trag novčanica koje su putem ispadale iz kombija, inspektor Tragović stigao je do vozila osumnjičenih. Dvojica mladića od tridesetak godina u crnim kožnim jaknama sedela su napred i razgovarala.